REDAKCIJA

REDAKCIJA

Akuzativ

Sestra Tereza - radikalna levičarka

Jedna španska časna sestra našla se među najuticajnijim evropskim levičarskim intelektualcima. Ona se po mnogo čemu razlikuje od svojih muških kolega - vodi kampanju protiv neumerenosti kapitalizma, za nezavisnost Katalonije, za veću javnu potrošnju i nacionalizaciju banaka ali i za pravo na abortus.

Sestra Tereza Forkada (Teresa Forcades i Vila) iz manastira Sent Benedet zanimljiva je i po tome što svoju političku borbu vodi i modernim sredstvima, kao što su društvene mreže. Ona inače stoji iza “pokreta ogorčenih” koji je često organizovao proteste zbog nemaštine, protiv strogosti međunarodnih kreditora, dozvoljavanja bankama da vrše razne manipulacije na štetu građana i sl. “Zbog čega bi postojao porez na osnovne namirnice, a ne i na finansijske transakcije”, često se javno pita Sestra Tereza. Iako kaže da je protiv zloupotreba kapitalizma, ističe da se ne protivi privatnoj inicijativi.

Srđa Popović (1937–2013)

U svemu sam se zadržao u manjini. Ponekad mislim, da sam živeo u bilo kom vremenu, živeo bih u manjini. Ima tu jedna matematički dokazana istina. Većina ljudi koji spekulišu na berzi nisu u pravu, ali to uporno rade iako gube novac. Dakle, 90% ljudi gubi novac na berzi, 10% zna šta radi. Baš tu gde vlada materijalni interes koji treba da opomene ljude da nisu u pravu, ništa ne pomaže. Većina nikada nije u pravu. To je istorijska istina.
...

Ja volim da mislim o politici. Tako sam navikao. Imam nekakav stalni unutrašnji monolog. Često ne dođem ni do kakvog zaključka, ali ima nešto što sam primetio: sa ovom sredinom složim se na svakih deset godina. U međuvremenu se uopšte ne razumemo. Ali posle deset godina dođemo na isto. Kada posmatram ovo okruženje, imam utisak kao da gledam kroz neku vodu, okean kroz koji se istina vrlo sporo probija.
...

Ima još nešto čega sam naučio da se čuvam. To je taj binarni model mišljenja. Ili si za ili si protiv. Ništa u životu nije tako jednostavno. Sve je mnogo komplikovanije. Retke su situacije kada možete da odgovorite sa da ili ne. Zauzmi stranu, zauzmi stav, a pritom se onim što je problem bavi samo onoliko koliko koristi tvojoj strani i tvom stavu.
...

Sve što ima da se kaže – neko je već rekao. Moja logika je da vredi govoriti samo ako je tumačenje originalno, ako predstavlja neki drugi pogled na stvari.

 

Esquire, oktobar 2013.; pescanik.net

Kako smo se upoznali Lou Reed i ja

Autorka: Iva Ušćumlić - Gretić

Ljudi su emotivni kad je u pitanju smrt. Emotivni smo kad odlaze slavni. Razlozi su, naravno, osobni. Zaboravili smo na ono slavno Memento mori, sjeti se da ćeš umrijeti, i onda nas neke „velike“ smrti potresu do dubine. Osobno – i nevezano uz ovaj tekst – imam teoriju po kojoj veliki ljudi, umjetnici, znanstvenici, jednostavno veliki ljudi čime god se bavili, toliko blještavo, potpuno, urlajuće žive da je jednostavno nemoguće zamisliti da ih jednoga dana neće biti. Oni su život sam i kad odu – a to je neminovno, svi na ovom planetu imamo vrijeme ulaska i vrijeme izlaska, s tim da ovo potonje nije definirano – imamo osjećaj kao da iza sebe ostavljaju golem procjep. Kao da možeš rukom proći kroz tu pukotinu koju su iza sebe ostavili.

Prof. dr Miodrag Dimitrijević: NE TREBA NAM GMO!

O AKTUELNIM DILEMAMA VEZANIM ZA GMO GOVORI PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ, POZNATI GENETIČAR SA POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA U NOVOM SADU

AKUZATIV: Dosta je kontroverzi oko GMO, kakvo je Vaše mišljenje o realne opasnosti vezanim za GMO? 

- Ja lično ne bih da ulazim u "kontroverze", samim tim što su kontroverze. Što se tiče kontroverze vezane za zdravstvenu bezbednost, mislim da nije dokazano van opravdane sumnje da su GM proizvodi zdravstveno bezbedni, pa time nema potrebe da našu konvencionalnu hranu "obogaćujemo" ili zamenjujemo GM hranom. Ako razmatramo "kontroverzu" uticaja na životnu sredinu, mislim da GM organizmi predstavljaju potencijalni rizik, koji je tim opasniji jer je ireverzan i permanentan. "Kontroverza" da li nam treba, ili ne, je najjednostavnija. Ne treba nam. Zašto bi konvencionalnu proizvodnju hrane, gde držimo domaću nauku i tehnologiju i seme i proizvodnju, zamenili time da nam neko daje seme, bez tehnologije? 

Borislav Pekić: AUTOCENZURA

Autocenzura je najopasnija i najteže izlečiva bolest umetnosti - njen rak. I kao što je, bar prema izvesnim teorijama, rak virtuelno svojstvo samog života, bolest od koje potencijalno svi patimo, samo što kod svih ne dobija ili ne stigne da dobije kliničke forme, tako je i autocenzura prirodno svojstvo umetnosti, ako se ona shvati u svom najširem smislu: kao odnos jednog čoveka sa svim ostalim.

  • Published in UGAO

Povodom cenzurisanog rada ili slika lule nije isto što i lula

Ono što primećujem jeste da danas svako nalazi da je kompetentan da bude likovni kritičar i da je glavni kriterijum za sud o vrednosti nekog umetničkog dela kritičareva dnevna soba – sakralni prostor u kome je centralno mesto namenjeno TV-u, dok se na zidovima panoramski prostiru umetnička dela koja slave lepotu i uzvišenost šarenog cveća u staklenoj vazi, na policama se ređaju jeftina izdanja dekorativnih knjiga a na bakteriološki ispravnom podu se igraju dekorativna deca.  E pa dragi moji, umetnost odavno nema dekorativnu funkciju već postavlja pitanja koja vaši dekorativni mozgovi nisu u stanju da postave. A nisu u stanju zato što su sistematski godinama zaglupljivani. Da, vi ste krpe koje nisu u stanju da postave jedno obično „Zašto?“. Zašto je Danijela Tasić izabrala figuru raspeća? Šta je ona time htela da kaže? Koja pitanja otvara njen rad?

Džordž je uvek pun ideja kako da se čovek obogati

Stanislav: Bogati, Radovane, o čemu se radi u toj zavrzlami? Ja nikako da pohvatam sva slova. Znaš, od juče ne kupujem novine. U novinama sve brzo piše - nikako da ih pročitam… Šta rade ti silni policajci?

...

Radovan: Uvek se radujem kad neko sa sela uspe. Džordž je u Čikago došao sa jedne siromašne i zabačene farme. Bio je poslednja sirotinja. Da je išao u školu, išao bi bos. Nije imao prebijenog dolara, sve dok se posle dve velike pljačke nije obogatio. Opljačkao je jednu banku i jednu robnu kuću trulih kapitalista, i, onda, pare uložio u “sistem bele tehnike i rashladnih uređaja za pustinjska vozila – Džordž end kompani”. Jebi ga, ko ne reskira, taj ne profitira.

Errico Malatesta: IDEJA O DOBROJ VLADI

Nitko sa sigurnošću ne može suditi tko je u pravu a tko u krivu, tko je bliži istini, ili koji je najbolji način da se ostvari najveće dobro za sve i svakoga. Sloboda spojena s iskustvom jedini je način da se otkrije istina i što je najbolje, a ona ne može postojati ako se niječe sloboda mogućnosti pogreške.

Ali kad se govori o političkoj slobodi, a ne filozofskoj, nitko ne misli na metafizičku utvaru apstraktnog čovjeka koji postoji izvan kozmičke i društvene okoline i koji, poput kakvog boga, „može učiniti što god poželi“ u apsolutnom smislu tog izraza.

Kada se govori o slobodi, govori se o društvu u kojem nitko ne bio mogao ograničiti svog bližnjeg bez suočavanja sa žestokim otporom, u kojem, ponajviše, nitko ne bi mogao ugrabiti i upotrijebiti kolektivnu moć da nametne svoje želje drugim pojedincima i grupama koje su izvor te moći.

Erich Fromm: PRIRODA SADIZMA

Sadistički karakter se boji svega što nije sigurno i predvidivo, onoga što pruža iznenađenja koja bi ga prisilila na spontane i izvorne reakcije. Zbog toga se boji i života. Život ga straši upravo zato što je, po samoj svojoj prirodi, nepredvidiv. On je strukturiran, ali nije metodičan; postoji samo jedna izvjesnost u životu: da svi ljudi umiru. Ljubav je jednako neizvesna. Biti voljen zahteva od subjekta da sam voli, da pobuđuje ljubav, a to uvek donosi rizik odbacivanja i neuspeha. Zbog toga sadistički karakter može »voleti« samo kada vlada, tj. kada ima moć nad predmetom svoje ljubavi. Sadistički karakter je obično ksenofobičan i neofobičan — neko ko je stran stvara novinu, a ono što je novo pobuđuje strah, sumnju i odbojnost jer se tada traže spontane, žive i nerutinizirane reakcije.

Život je suviše lijep da bi stao u skučenu posudu domoljublja

Protivljenje izvjesnih političkih organizacija i grupa novom Zakonu o medicinski pomognutoj oplodnji zanimljivije je no što se čini na prvi pogled. Nije riječ samo o rutinskom sukobu vlasti i oporbe u zakonodavnom procesu. Na djelu je jedna tvrdoglava i dosljedna upornost koja ne propušta ni najmanju prigodu za nasrtaje na ljudska prava i udobnost, u konkretnom slučaju - na pravo na majčinstvo.

AkuzatiV - Online magazin

Back to top