To ti je život a reprizu nema, što bi rek’o moj drug, Rajko konobar, eno ga sad u Parizu, radi moleraj, al' stvarno, živa istina: sedim pre neki dan sa prijateljima u kafiću, kad eto ti ga gazda, viče turu. Hoće da časti i onako, važno, dade nam ga do znanja da „ima razlog“. Tu ti se mi napnemo u njega! Kaže, majstor: „Postao sam doktor“.

Odvalimo se mi tu od smeha, naravno, al' ispade na kraju da je odistinski doktorirao. Vadi onaj valjak, crveni, što se otvara. I unutra stvarno, veliki, debeo, papir, k’o za pozivnice za svadbu, piše - doktor. Gazda, taj moj ortak, doktorirao na temu kreativnog knjigovodstva. Kaže, nije više mogao da plaća knjigovodju, valjda ga ladio za lovu, pa rešio da proba sam. Hvali se, sad mu bolje radi lokal. I stvarno, gledam, oko nas, puna bašta... Svi po mobilni, zadubili se, udaraju k’o da im je poslednje.

Neko će, ko ne poznaje Srbiju, reći da se sasvim slučajno („ko-bi-rekao“) dogodilo, da se u razmaku od nekoliko dana pojavi spisak "30 najvećih srbomrzaca i izdajnika (i stranih plaćenika - prim. aut.) medju javnim ličnostima koji šire govor mržnje prema srpskom narodu i čine teška krivična dela diskriminacije i širenja verske, nacionalne i etničke mržnje i netrpeljivosti a nikad do sad nisu izvedeni pred lice pravde", koji je objavio Srpski narodni pokret „Naši“, poziv na linč Žena u crnom ili bolje rečeno, premlaćivanje i „sve ostalo što pripada po tretmanu“, koji je uputio piar Protiv-terorističke jedinice MUP-a Srbije Radomir Počuča i (šlag na „našu zajedničku tortu“) spisak ubijenih u poslednjih dvadesetak godina za koje se, u oštroumnom zaključku istražnih organa, kaže da su "verovatno" ubijeni po nalogu rahmetli („verovatno“) Slobodana Miloševića.