REDAKCIJA

REDAKCIJA

Akuzativ

  • Published in UGAO

Antireligijski rasizam

Borba za slobodu se uvek vodila protiv religije, protiv njene (obznanjene) želje za kontrolom društva i prinudnim nametanjem svojih normi i običaja. Samo su nemilosrdne borbe uspele u Evropi ograničiti religiju na sferu privatnog života, dekriminalizovati bogohuljenje (preteča odbijanja svih drugih oblika cenzure) a otpor religijskom fetišizmu prethodio je napadu na fetišizam tržišta.

Tomas Bernhard: AKO ODEM

Idem, rekao sam sebi u tvrdoj fotelji, iz zemlje u kojoj je prognano, uništeno, izbrisano sve što je takozvanom čeveku duha ikad pružalo zadovoljstvo, a ako ne zadovoljstvo, onda bar mogućnost da sledi svoju egzistenciju, iz zemlje u kojoj izgleda vlada još samo najprimitivniji od svih nagona, onaj za održanjem, i u kojoj se i najmanji zahtev takozvanog čoveka duha u začetku guši. U kojoj korumpirana država i isto tako korumpirana Crkva zajedno vuku onaj beskrajan konopac koji su pre više vekova s najvećom bezobzirnošću i u isto vreme sasvim prećutno obavili oko vrata tog slepog i odista glupog naroda koji su njegovi vladari zbilja zatočili u njegovoj gluposti.  U kojoj se istina gazi, a laž sa svih zvaničnih mesta uzdiže kao jedino moguće sredstvo za sve ciljeve.

Ubiti kralja Abakusa

ABAKUS (lat. abacus, grčki, abaks): daska na kojoj se računa, računaljka sa kuglicama.
(Leksikon stranih reči i izraza, Beograd, 1985)

Ubiti kralja Abakusa znači stvarati odnose bez mere. Ukoliko zaista želimo da uništimo kapitalizam, onda moramo odbaciti i njegovu nekrofilsku logiku, koja sve odnose svodi na brojeve. Ubiti kralja Abakusa znači uništiti mrežu društvenih odnosa koji prednost daju posredovanju i slikama, umesto direktnom, neposrednom odnosu. Pošto je novac, kao univerzalni ekvivalent, praktično sveprimenljiv, on ima vlast nad svim drugim nosiocima vrednosti; kapitalizam proždire sve druge vrednosne sisteme. Ubiti kralja Abakusa znači prekid u tom procesu kvantifikacije.

Udobnost pouzdane laži

Nemam ništa protiv ljudi koji vole istinu. Osim činjenice da su dosadno društvo. Sve dok ne potegnu priču o laganju i istini, onako kako to neki čine. Takvi me, prirodno, ljute. Ako me ostave na miru, neću ih povrediti.

Joseph Brodsky: KAKO ČITATI KNJIGU?

Da bi se razvio dobar ukus u književnosti – treba čitati poeziju! Budući najvišom formom ljudskog načina izražavanja, poezija nije samo najsažetiji, već i najkondenzovaniji način prenošenja čovekovog iskustva.

Emma Goldman: LJUBOMORA - UZROCI I MOGUĆI LEK

Jaka zaštita od vulgarnosti ljubomore je saznanje da muškarac i žena nisu jedno telo i duša. Oni su dva ljudska bića, različitih temperamenata, osećanja i emocija. Svako od njih je mali kosmos za sebe, zadubljen u svoje misli i ideje. Sjajno i poetično je ako se ova dva sveta nađu u slobodi i ravnopravnosti.

Duševne patnje i bol ne može izbeći niko ko ima osvešćen unutrašnji život. Tuga, a često i očaj, zbog takozvanog večnog uklapanja stvari, su najuporniji saputnici naših života. Oni nas ne pogađaju dolazeći spolja, kroz zla dela izuzetno zlih ljudi. Uslovljeni su samim našim bićem, a povezani su hiljadama nežnih i grubih niti sa našim postojanjem.

One su pomjerale granice znanja

PET SLAVNIH MATEMATIČARKI
Hipatija iz Aleksandrije, Sonja (Sofija) Kovaljevska, Marie-Sophie Germain, Amelia Emmy Noether i Maria Gaetana Agnesi pet je slavnih matematičarki koje su teškom mukom uspjele da postanu to što jesu, jer su živjele u vrijeme kada im, zato što su žene, nije bilo dozvoljeno da studiraju i da se javno bave naukom.

Fernando Pesoa: ODLAGANJE

Prekosutra, da samo prekosutra…
Sutra ću početi da mislim na prekosutra.
To je jedina mogućnost: danas nikako ne…
Ne, danas ništa; ne mogu danas.
Zamršena upornost moje objektivne subjektivnosti,
san moga stvarnog života, umetnut,
iznemoglost prerana i beskrajna,
iznemoglost sveta da se uđe u tramvaj.
Ta vrsta duše…
Samo prekosutra…
Danas bih hteo da se pripremim,
hteo bih da se pripremim, kako bih sutra mogao misliti
na idući dan…

On je presudan.
Već imam nacrtan plan; ali ne, danas ne crtam planove,
Sutra je dan planova.
Sutra ću sesti za stol da osvojim svet;
ali svet ću osvojiti tek prekosutra…
Imam želju da zaplačem,
imam želju da zaplačem naglo, iznutra…
Ne, ne pokušavajte saznati ništa više,
to je tajna i neću govoriti.

Samo prekosutra…
Kad sam bio dete, cele sedmice sam se radovao nedeljnom cirkusu.
Danas me raduje samo nedeljni cirkus od cele sedmice
mog detinjstva.

Prekosutra bit ću drugi.
Moj život će trijumfovati…
Sve moje sposobnosti inteligentna, odgojena i praktična čoveka
biti će dekretom sabrane,
ali sutrašnjim dekretom.
Danas hoću da spavam, a sutra ću sve urediti…

Za danas, ima li kakva predstava, koja bi obnovila moje
detinjstvo?
Pa čak i da sutra kupim ulaznicu,
jer tek prekosutra će biti dobra predstava…
Ne ranije…
Prekosutra ću se latiti poslova, koje ću sutra proučiti.
Prekosutra ću konačno biti ono što danas nikako ne mogu biti.
Samo prekosutra.
Pospan sam kao izgubljen pas na hladnoći.
Veoma sam pospan.
Sutra ću ti reći reči, ili prekosutra,
Da, možda jedino prekosutra…

Budućnost…
Da, budućnost…


Fernando Pesoa (1888-1935)
(Álvaro de Campos, ''Poezija Alvara de Kampuša'' / ''Poesias de Álvaro de Campos'')
 

Esad Bajtal: ZAŠTO GRAĐANSKA HRABROST?

Šta je dobro, pitate?
Dobro je biti hrabar!
F. Nietzsche

Zašto hrabrost? Zato što se, bježeći od uznemiravajućih promjena, svako ideološki etablirano društvo nastoji zaštititi koliko refleksnom, toliko i promišljenom instrumentalizacijom ljudskog straha. U tu svrhu ovladalo je brojnim tehnikama psihološkog presinga kao što su: prokazivanje i moralno diskreditiranje neistomišljenika, njihovo ucjenjivanje, zatvaranje, kažnjavnje, ekskomuniciranje, otpuštanje s posla... itd.

Šta bi danas o nama mislio Džordž Orvel

Mediji sve više funkcionišu kao ogromne mašine za proizvodnju i preradu događaja

Piše: Neda Todorović, profesorka novinarstva na Fakultetu političkih nauka

Nekada su ljudi bili gladni informacija. Danas smo njima prezasićeni, pa se postavlja pitanje o prirodi, suštini i sadržaju informacija u svetu koji se pretvara u globalni tabloid. Iz sfera informisanja-obrazovanja-socijalizacije građana težište se pomera u sfere jeftine, isprazne zabave ili infotenmenta (informacija u oblandi zabave). U studiji „Storiteling ili pričam ti priču“, Kristijan Salmon govori o narastanju tzv. narativnog novinarstva i otkriva moć priča u konstruisanju stvarnosti.

AkuzatiV - Online magazin

Back to top