Људи се у Србији када је реч о ћирилици деле на оне којима је свеједно да ли ће она нестати или им је помало криво, и на оне којима се од самог питања, као и од равнодушности ових првих, јављају најужаснији бесови, страхови и стрепње, и као њихов резултат мржња и нагон ка насиљу. И једни и други су се помирили са тиме да ће ћирилица престати да се употребљава - једни проценом стања ствари, други приступом и начином деловања ка њиховој промени. Циљ овог текста је разматрање питања шта је сврсисходна, а шта штетна акција ка очувању ћирилице. Почећу од ове потоње.

У глобалном капитализму ћирилични фонт је позициониран као егзотична птица скрајнута на ниске тржишне гране, а њена се употребна вредност своди на бомбастичност помодног имена новог хипстерског кафића који посеже за врцавошћу ћирилице, јер је то тако кул, њу ејџ, и ориџинал.

Но, упркос њеној запостављености (или баш због тога), она се јавља као згодна територија за симболичке обрачуне српских и хрватских националиста који преко њених кривудавих леђа „доказују“ своје тврдње о свеколикој угрожености српства/хрватства.

Mediji u Srbiji ofrlje su ispratili najblistaviji uspeh srpskog jezika i kulture u tuđini u ovom stoleću — izlazak Srpsko-hrvatskog objasnidbenog rječnika. Ovo epohalno delo doajena hrvatske srbistike Marka Samardžije na 600 stranica donosi sve što bi svako morao znati o srpskom jeziku i kulturi. Neki zlonamernik će reći da je  600 stranica malo mnogo, da je rečnik mogao biti upola kraći jer je autor svaku srpsku reč predstavio dvaput  —  na latinici, pa zatim dva reda ispod na ćirilici, ali taj zlonamernik će time pokazati da ne razume savremenu ergonomsku leksikografiju. To što se oko 75% rečnika sastoji iz belina čitaocu zapravo omogućava da odmori oči i obradi novo i dosad nepoznato. A novog i dosad nepoznatog u ovom rečniku ima za svakoga.

(Odgovor Alisi Mahmutović)

Uvažena kolegice,

Izgleda da su pošte negde zakazale, pa se vaš odgovor meni pomešao s odgovorom izvesnom akademiku SANU i HAZU Prokrustu. Taj Prokrust vas je, kako čitam, proglasio Bošnjakinjom, branio uporabu termina “bošnjački jezik” tobožnjom slobodom izražavanja te pokušao izvesti još kojekakve hegemonističke trikove. O vašem odgovoru dvostrukom agentu akademiku Prokrustu mogu reći samo jedno: dobro ste mu rekli.