She

Beše to pre jedno pola decenije, vraćala sam se se kući, tek nedugo sam radila na prvom ozbiljnom poslu. Zaposlila sam se u struci i moji su bili srećni, ja i ne baš. Menjala sam prevoz na Trgu Republike jer me i tog dana mrzelo da se spustim nizbrdo do reke pešaka. Znam da sam ugrabila mesto na klupi i osećala se kao da sam parkirala na mestu za invalide. Ali, svakome je svoj umor vazda bio najveći. 

Bližila se jesen i ponavljala sam u sebi omiljenu tužnu  rečenicu: ,,Vreme je na izmetu”. Imam te neke rečenice kojima se obraćam sebi. Recimo, kada bi naišao autobus najčešće bih rekla: ,,Hajde, Maro, valja nam putovati!”

Gledam, ide autobus! Pridižem zadnjicu, taman onoliko da mi se ne podvuče neka baba ako nije dvaes’ šestica i ako mi bude valjalo ponovo sesti. Nije dvaes’ šestica. Sedam, bacam pogled u stranu i vidim devojku koja kao gazela trči ka busu koji upravo nije bio moj broj. Jarko crvena kosa, odeća neverovatna kombinacija klasike sa bojama koje slute na radost, ne bi mogli da je ne primetite ako ste je ikada videli. Poznata faca? Sa TV-a? Ne, ja ne gledam TV. Znam da je znam, ali ništa više od toga ne znam. A ona trči kao da je to nešto najlakše na svetu. I, ljudi, ima štikle šestice u najmanju ruku, a njoj dođu kao vazdušni đonovi. Gledam, ne, ja u stvari blenem, pomešali mi se u glavi prioriteti da li da se prisećam odakle mi je toliko poznata ili da analiziram kako-tako-trči-u-toj-obući-i-ne-izgine!?

Ne vredi, nemam pojma odakle je znam. Stižem kući, klasične rutine, malo bacim pogled šta ima na netu, a tada je na netu bio windows live messenger i facebook. Vidim Popče okačio neke fotke. Daj da izvoajerišem malo, šareni se lepo, kad ONA! Da ona, ona što galopira u štiklama nekako se stvorila na Popčetovim fotografijama. Pokušavam nekako da povežem sve te informacije, ali u mojoj glavi vazda neke rupe. Ništa mi nije jasno. Legnem da dremnem, ali razmišljam i dalje. Kad se setih! Popčetova kuma, gledala sam je na milion fotografija i uvek mi je delovala kao neki veliki autoritet i nekako, ne znam, bitno svim drugim ljudima koji su u kadru. Nisam odolela i napisala sam ispod da sam upravo tog popodneva bila očarana deonicom koju je istrčala na Trgu Republike.

Htedoh vam reći, tako sam upoznala jednu od svojih najboljih prijateljica, svoju soul mate. I kako nikada ne znate gde ćete naići na pravu ljubav i nekoga ko voli da se igra svega čega volite i vi. Iskreno, da mogu vratila bih vreme u nazad i promenila bih joj pol, ali i ovako sam prezadovoljna.

Mara Vaganci

Beograd

AkuzatiV - Online magazin

Back to top