Povratak vaspitanih

„Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac“; D.Radović

Uđite (tiho, baš na kokošijim prstima) u dečiju sobu i, pazeći da se ne nabodete na vibratore, pivsku srču ili špricačke igle, nadnimite nad usnulu glavicu s pitanjem da li su se i čijom greškom anđelu zapekla krila.

Danas uopšte nije teško (posebno ako nemate neki zdravstveni zglajz) napraviti dete. Potreban je pogodan, strašću nabijen prostor (u rasponu od napuštene ciglane do jahte na sprat), povaljiva partnerka, nešto obostrane želje i podešenih genitalnih nišana, pa već posle par karličnih trzaja možete očekivati da se neki spermatozoid, s borbenim rancem na leđima, iskrca u Uterusomandiji.

U skripte ćorave koke više se ne možemo pouzdati. Kad se otrok rodi, valja ga ljuljati i za njim, na ivici vaspitnog slivnika, mentalno i fizički bauljati. Svesni smo provlačenja pameti kroz rupu na saksiji, no kratak pregled vaspitanjština (pri čemu su dragoceni svi saveti, od Jan Amosa Komenskog do Alister Kroulija) koristiće onima koji, doduše, znaju gde su šuplji, ali ne i odakle vetar duva.

Porodica je poslednja (i prva) oaza strepnji. Preporučuju se ispromajisane sobe izblajhane toplim pastelom, te doterani roditelji koji autoritet ne orušavaju štrapaciranjem s viklerima na glavi ili pubisu. Žgebedarstvo mora imati ograđeno ćoše za učenje, jer ako zadnjicu podmazuje na gajbama i domaće zadatke piše na stolu za peglanje – eto vama (i izmrcvarenom društvu) nekog novog revolucionara, stihoklepetala, džihad ratnika, ne dô bog borca za manjinska prava. Poželjno je da (kao papina mazga) jede i pije u određeno vreme da lakše svari nauku.

Od volje vam da li ćete neku od narednih taktika skroz očerupati ili od svake uzeti po pero. Bitno je slučaju ne ostaviti ni koliko od muve bubreg i čuvajući dete ne izgubiti čoveka! I samo bez panike, jer, kao što reče pesnik: „Nije život što i minskim poljem preći!“

Pridikaonica

Ovaj vaspitostup nije namenjen  mlakonjama, već starateljima gvozdenog karaktera i dominantne bezosećajnosti. Cilj je tokom prvih pet, šest decenija života neprestanim pametovanjem ljudskom ždrebetu obnavljati totalnu isprepadanost od sveta, potrebnu da očvrsne u dobrog konja.

Bez vašeg diskretnog amina ne sme ni prineti zalogaj ustima, jezik zaleđenoj banderi, prst daljinskom upravljaču i blizinskom terijeru, sedalni mišić WC šolji ili nos petunijama. Pred nadmenim pogledom oca poželjno je da uzdrhti kao staklarija u birtiji na železničkoj stanici.

Može zaboraviti kako se zove i gde je šupalj, ali ne i koliko toga od njega umete bolje i spretnije, dopuštajući mu sve osim ličnog stava i samostalnosti. To što od njega pravite debila ne znači da neće biti dobar stub društva. A na na tom putu malo mucanja, noćnog mokrenja i grickanja noktiju dâ se zanemariti.

Posedničko postolje

Roditelji bez olimpijskog duha neka ne računaju na slavniju stranu medalje. Mlado drvo možeš savijati po volji jedino ako je i ona žilava. Treba izdržati podgurkivanja zavidljivaca koji vas gledaju kao dlaku u supi dok naslednika za svaku sitnicu stepenicama šaljete sa 23. sprata. Terate ga da roni dok plankton ne počne protestne šetnje, bodrite na skok sa stene odakle se i sinjem sokolu vrti u glavi, spuštate u (još neopojane) kraške jame odakle se, nakon bitke s daždevnjacima, uspuže do svetlosti dana i pobede ili namerno zaboravljate u Resavskoj pećini tokom restrikcija...

Svu pedagogiju produvavate kroz pištaljku uglavljenu u uzengiju u porodovom uhu. Nakon što đipi, polevate ga ledenim šmrkovima: glava mu pada, ali drži gard, odbija prvi napad, pa u polusvesnom stanju prione na jutarnju normu sklekova, zgibova i istezanja.

Vi ste njegov Kejto koji ga prepada i davi iskačući iz kućišta kompjutera, rerne, kutije kondoma, postave šatorskog krila. Možete ga usmeriti na određeni sport, premda je i desetobojac u porodici zlatni cekin.

Dok drugi junošama udovoljavaju luna-parkovima, morima, kavezima s babunima ili prostitutkama vi s vašim dragim alter egom– trčite do iznemoglosti, preskačete spuštene rampe i podignute džamije.

Važno je prodrmati ono potisnuto, spartansko: čedo u štucnama sporadično ostavljate bez vode i hrane ili ga, vezavši mu oči, bosonogog istovarate u šumi da prenoći među obradovanim zverovima. Spava na slami od koje u mislima plete svoj prvi lovorov venac.

Prezirući trošak za patetična rođendanska slavlja mladuncu za divan dan uplaćujete kurs padobranstva, pa mu u vazduhu (dok otvarate paštetu) kažete koliko ga volite.

U kući se pije samo ceđeni sok, maže se pulpa na zemičke od integralnog brašna, umesto tablice množenja izučava periodni sistem kalorija.

Odgajate šampiona, državi dajete najbolje od sebe, a ona vama, ako sve ne bude kako Kuberten zapoveda – tek nacionalnu penziju i druženje sa političkom elitom.

S okusom horora, s okusom boli

Da nije batina, male mućkove bilo bi nemoguće isterati iz detinjstva. S oštrice logičke giljotine gledano ‒ bolećiv ste roditelj, jer dete navikavate na ruke, doduše skupljene u pesnice. Toljaga se, ne čekajući da je prognaju, sama otcepila od rajske dosade i vi ste je samo prihvatili s pravog kraja. Uz nju se i medved nauči okretnim plesovima, a da neće obično sisanče. Bitno je samo da ne postoje pravila kad ćete i koliko vatreno iskalajisati dete, koje će, potiskivano udarcima, rasti kao iz vode.

Ljubav prema pršmoljku, nevinom kao plava trava zaborava, pravi rodilac pokazuje samo dok ovaj spava (i trza se u snu sanjajući obdaničko kinjenje). Svejedno, emocije i nisu mnogo više od škakljanja u venama i kostrešenja dlaka.

Tučen je i naučen! Na kraju – kućno batinjanje ima i teološku komponentu, jer prebijanom omogućavate da pravovremeno vidi svog Boga.

Tamjanike dajke

Kad smo već kod toga (Boga) neki bebeću štrucu čim se rodi vode da pokupi člansku kartu omiljenog kluba, dok ga drugi, još umusanog plodovom vodom, u džepu kaputa nose na jutrenje.

Mališan (ili - ka) raste podno voštanice, kapice zamenjuje kamilavkom, hrani se na pričestima i daćama. Zna svaku dlaku u popovskoj bradi i nijedna mu ne smeta, te naizust deklamuje imena svih srpskih zemalja i vladika oslobođenih optužbe za pedofiliju.

Veronauka mu nije majka svih bauka, premda u prvo vreme svetitelje crta kraj pingvina s Madagaskara, sve dok ne počne da ih, uplakane, prepoznaje u svakoj cepanici. Nos zapušava isključivo sa tri prsta u kojima podjednako oseća prisustvo Svetog Duha. Soba mu je kao kijevska lavra iza čijih kandilaca vire heruvimi, pakovani po pet u kompletu.

Lepo vaspitanje pokazuje tako što u svakoj ženi, pa i onoj sa duplerice, vidi potencijalnu monahinju.

Pelene s bijelim ovratnikom

Roditelji kojima čak i EKG imitira uvozno-izvoznu krivulju obožavane firme deci vežu portiklu u nijansi očeve menadžerske kravate. Umesto ZmaJove buduća poslovna vidra čita berzanske izveštaje, otkupljuje deonice jaslica, iznad zipke mu vise tabele novčanog prirasta naci i multi kompanija. Jastuk puni novčanicama isečenim od papira sanjajući monopol u industriji dojenja. Nepogrešivo i korporativno bira i prve igračke. Za njega nema gice bez  proreza za kovanice, a ono što je mališanu u Indiji zvečarka, njemu je računaljka.

Dim na (’lebu i) vodi

Ako vam i dalje žilet drhti u rukama na zvuk električne gitare ili najavu reprize Formanove „Kose“ ‒ jedini izbor je na hašiš navučenu mladost produžiti kroz sopstvenom alatkom izblanjane naslednike.

Sve ukućane kao da je ista komuna dala: porodično tresete grivama i skačete po trosedima uvežbavajući gitarske rifove na muvalicama. Tetovirate međusobno stegna, bodete uši štrikaćim iglama, auto-sprejom šarate stereo stihove po zidovima, uštogljenu okolinu tretirate kao vaginalni dim.

Stan u kome ste zapatili pauke izumrle još u doba Jure (ne Stublića) – liči na Gerniku. Šiparac kreativnije od vas zapišava klozetsku dasku i raspanjuje pojačalo, svaki obrok ujedno je i takmičenje u podrigivanju, redovno birate šampiona masne kose, a ko najmanje bombastično prdne posprema sto (tj.baca oglodane kosti kroz prozor), uz tomdžonsovski vrisak.

Vašem rok-feleru ništa nije zabranjeno: goste mu dočekujete mušmuljeći (svoja) muda, za česte terevenke mu, preko starih veza, nabavljate marihuanu po akcijskim cenama. Zajedno idete na koncerte i pijani se vraćate, dok ožderanu majku-familijas nosite na krkače u dom oplemenjen geslom: „Moj obor, moj izbor!“ Kod vas čovek pre može zateći Bruna Langera, nego uključen televizor.

Kraljevstvo za konja

Želite li egoističnu granatu u porodičnim njedrima, razmazite pupavka. Dok trepnete (đ)okom klečaćete ničice pred monarhom polirane krune. A to će biti tek najmanje bolan pad: jahaće vas po dvorištu, terati da od ptica-nakupaca nabavljate mleko, za svaki odsečen nokat i urađen domaći tražiti premiranje u evrima.

Tatka će šarati karminom, a roditeljici pojačavati brkove ugljenom, pa vas uparađene terati do prodavnice po medeno srce (što je i pikavčev nadimak koji sve ređe koristite).

Lokaće vam, popustljivim na plač, krv cuclom. Kratkotrajnu ugodnost i mir, zbog kojih ste mu udovoljavali, plaćaćete papreno, dok magareće uši i ludačko oblačilo dobijate gratis.

Koitus movens

Čemu dalje terati laki spoznajni kanu u neprijatne plićake? Ako, i pored ovih izlistanih smernica, ustanovite da rezultat nije baš za pokazivanje van popravnih domova, još uvek možete da, pripisavši neuspeh ženinoj lozi, ponovo nalegnete na posao. Domovina se, kad sve drugo omane, brani i tucanjem, crni dani ostaju bez bele kuge, a dece (i pivskih flaša) u kući nikad previše...

Predrag Ž. VAJAGIĆ

Profesor književnosti, Bačka Palanka

AkuzatiV - Online magazin

Back to top