Eto zašto volim smrt

 

Kad se za potrebe niže matematike

saberu razni oblici smrti

kad umiranje podivlja kao najubedljivija lekcija

iz organske hemije,

kad to crkavanje, maskirano u vodoinstalatera,

kucne na na kućna vrata kuc-kuc,

u stanu italijanskog brigadnog generala,

kada se, na kraju krajeva,

otkrije da je smrt sastavljena

od magnetnih čestica koje na vrhu noža

igraju argentinski tango,

i kad, nakon kraja svih krajeva,

još i uđe u telo,

šamarajući mu unutrašnjost zbog spoljašne

nevaljalosti,

i još kad ostavi plitak trag

u nekoj barici na amsterdamskom groblju,

smrt je slaba. Kažem ti, smrt je slaba

i ništa drugo nego slaba za nas,

možda samo za nas,

eto, zato volim smrt.

                                             *****

 Vojislav Despotov (1950-2000), književnik i pesnik koji je živeo u Novom Sadu. Objavio je mnoštvo zapaženih knjiga poezije (Vruć pas, Pada dubok sneg, Deset deka duše, Veseli pakao poezije, Jesen svakog drveta...). Preveo je i dvadesetak knjiga sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc). Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Za sobom, u jednoj svojoj pesmi, ostavio nam je bitno pitanje: ,,Kakve će biti noći kad naiđu crni dani?"

REDAKCIJA

Akuzativ

AkuzatiV - Online magazin

Back to top