Blumsberi grupa predstavlja retko uticajan i zanimljiv intelektualni krug nastao u Velikoj Britaniji na razmeđu epoha.

Prirodu i delovanje ove skupine radikalnih mislilaca i umetnika teško je tačno predstaviti bez uvida u istorijske i društvene promene koje potresaju Britansku imperiju u prvoj polovini XX veka. Među najvažnijima jesu raspored ekonomskih snaga koji se iz korena menja jer zemljoposedničko plemstvo gubi bogatstvo. Ono prelazi u ruke krupnih kapitalista. Srednja klasa sa ogromnim brojem činovnika i državnih službenika sve više učestvuje u vlasti, siromašenje nižih slojeva je sve veće, a nezaposlenost je ogromna. Engleska prestaje da gospodari svetskom ekonomijom, imperijalizam, naročito nakon nemira u Irskoj i pobede pristalica nezavisnosti, zapada u krizu.

Mobilna igrica i aplikacija PokemonGo predstavlja treću etapu osvajanja tržišta japanske kompanije Nintendo. Da podsetimo da je ova multimilionska franšiza Nintenda nastala 1996. godine kada kompanija izbacuje dve Pokemon igre za konzolu Game Boy koje odmah osvajaju svetsko tržište video igara.

Ideja koja je obeležila početak modernog doba i sa njim ušla u fokus razmatranja filozofije, politike i društvenih nauka, jeste ideja slobode. Iako se nama može činiti da je ona po sebi prirodno pitanje, koje je oduvek bilo predmet ljudskog razmišljanja i delovanja, istina je da je sloboda ideja koja je ponikla na tekovinama revolucija XVIII i XIX veka, da ona kao izdvojen fenomen nije živela u klasično doba i da se grčka filozofska i politička misao govoto uopšte nisu bavile slobodom. Sloboda je bila pretpostavka društvenosti i ljudskog delovanja unutar zajednice i kao takva im je bila inherentna, gotovo da se podrazumevala.

Moderno evropsko društvo karakterišu dve pojave koje su potpuno urušile nasleđe humanizma: vrednosti su zamenjene profitom a svečanosti i kultovi performansima i spektaklima. Razvojni impuls pojedinca ne tiče se više zajednice od koje pojedinac biva ovim putem otuđen. On u njoj ne nalazi sopstvenu svrhu te nije sposoban da je prihvati jer ona prestaje da bude put ostvarenja čovečnosti moguće jedino u zajednici, odnosno u interakciji i saučestvovanju.

“Ne postoji toliko neverovatna stvar koju retorika ne bi mogla učiniti prihvatljivom.”
Ciceron, Paradoxa Stoicorum

U svom poznatom delu „Kultura, informacija, komunikacija“ Umberto Eko kritički razmatra i fenomen retorike, ukazujući na elemente jezičkog sistema koji oslanjajući se na društveni kontekst od retorike čine, pre svega, instrument upravljanja.

Eko primećuje da retorika jeste uvek manipulativna, u smislu da, s jedne strane, ona teži da zadrži pažnju na jednom izlaganju koje na neuobičajen, visoko informativan način želi da ubedi slušaoca u ono što on do tada nije znao, dok, sa druge strane, on taj rezultat postiže polazeći od nečega što slušalac već zna i želi, pokušavajući da mu pokaže da iz toga sasvim prirodno proizilazi određeni zaključak.

"Godine 1943, iz štaba nemačke okupacione komande u Kopenhagenu obnarodovana je zapovest da svi danski Jevreji moraju nositi žutu traku sa Davidovom zvezdom. Iz Amalienborga, rezidencije kralja Kristiana, stigao je odgovor da su svi Danci jednaki. Njegovo veličanstvo će od sutra i samo nositi žutu traku oko ruke. Njegovo veličanstvo očekuje od svih lojalnih Danaca da ga u tome slede. Sutradan je ceo Kopenhagen izašao na ulice obeležen žutim trakama. Idućeg dana Nemci su povukli naredbu."
Borislav Pekić, Godine koje su pojeli skakavci, II

Obnova duha klasične misli i umetnosti u doba renesanse značila je izmenu pogleda na celokupnu stvarnost.

Hrišćanstvo je zauvek odvojilo čoveka od prirode i kosmosa, a renesansa je bila pokušaj da se ta veza ponovo uspostavi.