Tijana DAMJANOVIĆ

Tijana DAMJANOVIĆ

Bibliofil, Sombor

Blumsberi grupa - primer intelektualne angažovanosti

Blumsberi grupa predstavlja retko uticajan i zanimljiv intelektualni krug nastao u Velikoj Britaniji na razmeđu epoha.

Prirodu i delovanje ove skupine radikalnih mislilaca i umetnika teško je tačno predstaviti bez uvida u istorijske i društvene promene koje potresaju Britansku imperiju u prvoj polovini XX veka. Među najvažnijima jesu raspored ekonomskih snaga koji se iz korena menja jer zemljoposedničko plemstvo gubi bogatstvo. Ono prelazi u ruke krupnih kapitalista. Srednja klasa sa ogromnim brojem činovnika i državnih službenika sve više učestvuje u vlasti, siromašenje nižih slojeva je sve veće, a nezaposlenost je ogromna. Engleska prestaje da gospodari svetskom ekonomijom, imperijalizam, naročito nakon nemira u Irskoj i pobede pristalica nezavisnosti, zapada u krizu.

  • Published in UGAO

U potrazi za Pokemonima - preplitanje virtuelnog i realnog

Mobilna igrica i aplikacija PokemonGo predstavlja treću etapu osvajanja tržišta japanske kompanije Nintendo. Da podsetimo da je ova multimilionska franšiza Nintenda nastala 1996. godine kada kompanija izbacuje dve Pokemon igre za konzolu Game Boy koje odmah osvajaju svetsko tržište video igara.

Autoritet i sloboda

Da bi bio slobodan u vremenu poput današnjeg, čovek se mora naći na poziciji autoriteta. To bi po sebi bilo dovoljno da me učini ambicioznom.
Hana Arent

Ideja koja je obeležila početak modernog doba i sa njim ušla u fokus razmatranja filozofije, politike i društvenih nauka, jeste ideja slobode. Iako se nama može činiti da je ona po sebi prirodno pitanje, koje je oduvek bilo predmet ljudskog razmišljanja i delovanja, istina je da je sloboda ideja koja je ponikla na tekovinama revolucija XVIII i XIX veka, da ona kao izdvojen fenomen nije živela u klasično doba i da se grčka filozofska i politička misao govoto uopšte nisu bavile slobodom. Sloboda je bila pretpostavka društvenosti i ljudskog delovanja unutar zajednice i kao takva im je bila inherentna, gotovo da se podrazumevala.

  • Published in UGAO

POTROŠAČ, ONDA ČOVEK (narcistička kultura)

Moderno evropsko društvo karakterišu dve pojave koje su potpuno urušile nasleđe humanizma: vrednosti su zamenjene profitom a svečanosti i kultovi performansima i spektaklima. Razvojni impuls pojedinca ne tiče se više zajednice od koje pojedinac biva ovim putem otuđen. On u njoj ne nalazi sopstvenu svrhu te nije sposoban da je prihvati jer ona prestaje da bude put ostvarenja čovečnosti moguće jedino u zajednici, odnosno u interakciji i saučestvovanju.

Govori da bi vladao

“Ne postoji toliko neverovatna stvar koju retorika ne bi mogla učiniti prihvatljivom.”
Ciceron, Paradoxa Stoicorum

U svom poznatom delu „Kultura, informacija, komunikacija“ Umberto Eko kritički razmatra i fenomen retorike, ukazujući na elemente jezičkog sistema koji oslanjajući se na društveni kontekst od retorike čine, pre svega, instrument upravljanja.

Eko primećuje da retorika jeste uvek manipulativna, u smislu da, s jedne strane, ona teži da zadrži pažnju na jednom izlaganju koje na neuobičajen, visoko informativan način želi da ubedi slušaoca u ono što on do tada nije znao, dok, sa druge strane, on taj rezultat postiže polazeći od nečega što slušalac već zna i želi, pokušavajući da mu pokaže da iz toga sasvim prirodno proizilazi određeni zaključak.

  • Published in UGAO

Diplomatija kukavičluka

"Godine 1943, iz štaba nemačke okupacione komande u Kopenhagenu obnarodovana je zapovest da svi danski Jevreji moraju nositi žutu traku sa Davidovom zvezdom. Iz Amalienborga, rezidencije kralja Kristiana, stigao je odgovor da su svi Danci jednaki. Njegovo veličanstvo će od sutra i samo nositi žutu traku oko ruke. Njegovo veličanstvo očekuje od svih lojalnih Danaca da ga u tome slede. Sutradan je ceo Kopenhagen izašao na ulice obeležen žutim trakama. Idućeg dana Nemci su povukli naredbu."
Borislav Pekić, Godine koje su pojeli skakavci, II

Teologija, humanizam i pobuna

Obnova duha klasične misli i umetnosti u doba renesanse značila je izmenu pogleda na celokupnu stvarnost.

Hrišćanstvo je zauvek odvojilo čoveka od prirode i kosmosa, a renesansa je bila pokušaj da se ta veza ponovo uspostavi.

TOTALITARIZAM I JEDNOOBRAZNOST – Ko nije kao mi, protiv nas je

Dok u osnovi demokratske utopije jeste jednakost ljudi, koja počiva na principima čovečnosti, u osnovi totalitarizma jeste - jednoobraznost.

Jednoobraznost u društvu je moguća pod pretpostavkom da sve društvene jedinke imaju i istu psiho-fizičku osnovu, tj. da su biološki identične i psihički istovetno uslovljene, ili još preciznije, da je genetski kod svih identičan ili da minimalno varira, kao i da svi imaju isti okvir psihičkih doživljaja. Jednoobrazna bi bila ona skupina ljudi koja osim što deli iste ili veoma slične fizičke karakteristike, voli, mrzi, plaši se, poštuje ili prezire identične stvari. 

AkuzatiV - Online magazin

Back to top