Horhe Luis Borhes: DEKART

Jedini sam čovek na zemlji, a možda nema ni zemlje ni čoveka.
Možda me obmanjuje nekakav bog.
Možda me je nekakav bog osudio na vreme, na tu veliku varku.
Sanjam Mesec i sanjam svoje oči koje gledaju Mesec.
Sanjao sam veče i jutro prvoga dana.
Sanjao sam Kartaginu i legije koje su je opustošile.
Sanjao sam Vergilija.
Sanjao sam brdo Golgotu i krstove Rima.
Sanjao sam geometriju.
Sanjao sam tačku, liniju, ravan i zapreminu.
Sanjao sam žuto, plavo i crveno.
Sanjao sam svoje bolešljivo detinjstvo.
Sanjao sam geografske karte i kraljevstva i onaj dvoboj u zoru.
Sanjao sam nezamislivi bol.
Sanjao sam svoj mač.
Sanjao sam Elizabetu Češku.
Sanjao sam jučerašnji dan.
Možda nisam ni imao juče, možda se nisam ni rodio.
Možda sam sanjao da sam sanjao.
Malo mi je hladno, malo me je strah.
Na Dunavu je noć.
Nastaviću da sanjam Dekarta i veru njegovih dedova.

Jorge Luis Borges, "Descartes"

Detaljnije...

Miroslav Antić: Ko zna gde smo mi

I počela je, dakle, jesen. U sred avgusta. A počinjala je pomalo jos od maja, pa juna, pa nekoliko dana u julu, presecala nas usred vrućine, selila nas za jednu noć iz afričke jare na obale severnih mora. Ali ovo sad, od pre dva dana, to je kontinentalna jesen, to su prvi požuteli listovi, miris hladnoće u kosi i na obrazima... sad opet možemo da počnemo san o moru. U stvari, niko nije toliko dugo na moru kao mi, kontinentalci. Gledam one Dalmatince još do pre neki dan, muvaju se po toj Dalmaciji, a ništa i ne vide: ni zvezde, ni palme, ni penu u balama, ni galebove. Ko zna gde su ti ljudi sa svojim snovima. Kažu ti: dobro jutro, a misao im u Australiji. Kažu ti: dobar dan, a misao im na Atlantiku. Kažu ti: laku noć, a misao im u Japanu. A meni, opet, obrnuto. Meni misao stalno na Jadranu. Čitave godine sanjam more, idem ulicama, radim, razgovaram sa prijateljima, a - nisam tu. Na moru sam. Zovu me na sastanke, teraju me da nesto organizujem, uradim, donesem, predam, saopštim, oćutim, priznam... a ja im kažem: -Badava vi to meni. Nisam ja tu. I stvarno sam u Trogiru, na Korčuli, u Budvi, u Voloskom, u Šibeniku, u Zadru, u Kotoru, na Mljetu, na Visu... Kad počne ovako jesen, vidim prvi list kako se otkačio sa grane i pada u vrtlogu niz bulevar, ja odem. Iznervira me neko. Drugi bi planuo, svađao se, dokazivao, pretio, psovao. Ja – ništa. Prođem kroz ljude i kroz zidove kao kroz vazduh. Jer kako možes nanervirati nekog ko nije tu, ko je odsutan? Ja sam godinu dana odsutan. Od jednog mora do drugog. Slusam Radio Jadran. Imam neke trake sa morskim melodijama. Pripremam rečnu ribu na dalmatinski način. Nerviram se kad Hajduk izgubi. Godinu dana tesan mi je rođeni krevet, vrpoljim se do neko doba noći, šetam nekim starim trgovima; Dubrovnik, Split; u glavi mi trepću ferali, pa mi svetli pod čelom ona prvomajska obala, praznična obala sva u vatrama, pa lutam praznim plažama Orebića, Makarske, Čiova, Stona, Herceg-Novog. Od Crne Gore, preko Hrvatske, čak do Istre, sve ja to prođem u mašti.

Detaljnije...

SKICA - Enes Kišević

Enes Kišević (Bosanska Krupa, 1. 5. 1947. godine) je hrvatski književnik i dramski umetnik poreklom iz Bosne i Hercegovine. Kišević je osnovnu školu i gimnaziju  završio u Ključu. Diplomirao je 1971. godine na Akademiji kazališne i filmske umetnosti u Zagrebu. Glumačku karijeru započeo je u Narodnom pozorištu Bosanske krajine u Banja Luci. Igrao je u više pozorišnih, filmskih i televizijskih drama. Kao glumac pojavljuje se i u filmu ,,Štefica Cvek u raljama života". Dobitnik je značajnih književnih nagrada, a Kiševićeve pesme prevedene su na mnoge jezike, između ostalih i na engleski, nemački, francuski, slovenski, italijanski, turski, mađarski. Autor je dvadesetak knjiga poezije (Mladić nosi svoje prve pjesme na ogled /1976/, Sve mirim te svijete /1976/, I ništa te kao ne boli /1980/, Lampa u prozoru /1987/, Sijeda djeca /1992/, Svjetlost je Tvoja sjena /2002/).

Detaljnije...

AkuzatiV - Online magazin

Back to top