Piše: Neda Todorović, profesorka novinarstva na Fakultetu političkih nauka

Nekada su ljudi bili gladni informacija. Danas smo njima prezasićeni, pa se postavlja pitanje o prirodi, suštini i sadržaju informacija u svetu koji se pretvara u globalni tabloid. Iz sfera informisanja-obrazovanja-socijalizacije građana težište se pomera u sfere jeftine, isprazne zabave ili infotenmenta (informacija u oblandi zabave). U studiji „Storiteling ili pričam ti priču“, Kristijan Salmon govori o narastanju tzv. narativnog novinarstva i otkriva moć priča u konstruisanju stvarnosti.

U najkraćem, optimizam je pozitivan stav prema budućnosti. Ljudi, međutim, često veruju da biti optimista znači biti pozitivno nastrojen prema svemu i verovati da će sve ispasti kako valja. Takvom pogledu na svet bi, ipak, više odgovarala sintagma slepi optimizam. Vrsta optimizma za koju psihološka istraživanja pokazuju da koristi jeste realni optimizam.

Realni optimista gaji generalno pozitivan stav prema budućnosti, ali ne i uverenje da će se sve odvijati savršeno po njega. On je svestan da ga povremeno očekuju nevolje, ali veruje da će biti u stanju da se s njima uspešno nosi. Recimo da osoba boluje od raka. Izvesno je da je ne mogu izlečiti “srećne misli”. U takvoj situaciji, realni optimizam sastojao bi se u njenoj odluci da proaktivno traga za lekarima sa dobrom reputacijom i metodama lečenja koje su se pokazale uspešnim u praksi, kao i da veruje da će i u njenom slučaju lečenje dovesti do pozitivnog ishoda.