• Published in KULTURA

Janis Joplin - Sa pola snage

„Kada bih pevala operske arije, ja bih i od njih napravila bluz“.

„Čoveče, radije ću proživeti deset ludih godina, nego da dočekam sedamdesetu sedeći u fotelji ispred televizora“.

VULGARNA LJUPKOST

Malo je ličnosti u istoriji savremene muzike koje su sa tako malo diskografske zaostavštine postale legenda o kojima se i danas priča. Jedna od njih je i Janis Joplin, od čije je smrti prošlo već 43 godine. Postoji samo jedna LP ploča koju je ova pevačica potpisala svojim imenom („I Got Dem Ol’ Kozmic Blues Again Mamma“, 1969). Prethodne dve bile su pod firmom grupe „Big Brother & The Holding Company“, a svoj poslednji album nije u potpunosti ni završila („Pearl“, 1970), pa je izdat posthumno. Nađena je mrtva 4. oktobra 1970. godine u svojoj hotelskoj sobi u Hollywoodu. Sama. Uzrok smrti: prevelika doza heroina. Kremirana je, a njen pepeo bačen je 13. oktobra u more.

Detaljnije...

AkuzatiV intervju: ZORAN PREDIN

U INTERVJUU ZA AKUZATIV ZORAN PREDIN GOVORI O ARSENU DEDIĆU, GRUPAMA BULDOŽER, PANKRTI I LAJBAH, O PARTIZANSKIM PESMAMA, BESKOMPROMISNOSTI I TOME KOJU BI PESMU NAJRAĐE ODSVIRAO KAO POSVETU...

Nedavno ste objavili knjigu ,,Druga žena u haremu”. Kako ste zadovoljni prijemom te knjige, kakve su kritike?

ZORAN PREDIN: Kritike su dobre, ljudima se sviđaju moje anegdote, putopisi i priče, kroz koje prepoznavaju vrijeme, ljude i mjesta koja opisujem. Sa svakim čitaocem, koji pročita knjigu postajem prijatelj, na neki način. 

Sa svojom grupom ,,Lačni Franc" bili ste deo onoga što se uopšteno naziva jugoslovenski Novi val. Kako danas gledate na taj period i šta sa ove distance smatrate najvrednijim od svega toga?

ZORAN PREDIN: Novi val se nije nikad dnevno politički kompromitirao. Ostao je čist i vrlo prisutan umjetnički glazbeni žanr, koji je dao identitet mnogim generacijama. To je uspjelo još samo jugoslovenskoj košarci. Sve se ostalo dosta kompromitiralo.

Detaljnije...

Miladin Šobić: Kako reći budućim generacijama ko smo mi bili (1982)

Pero Simić (Rock 82, avgust 1982.)

Avgust 1982: "Vrući dani i vrele noći" - i bukvalno, i diskografski, s obzirom da je u domaćim prodavnicama ploča najtraženija upravo kompilacija sa tim naslovom, na kojoj se nalaze letnji hitovi Jugotonovih uzdanica Azre, Idola, Zane, Filma... Leb i Sol putuju kao muzička pratnja pozorišnoj družini KPGT na njihovoj turneji po Americi... Aki iz Parnog valjka odlazi na dosluženje vojnog roka... Riblja čorba miksuje "Buvlju pijacu" u Londonu... Bulevar s nestrpljenjem iščekuje svoj LP prvenac "Mala noćna panika"... Bijelo dugme gostuje u Bugarskoj, a Goran Bregović se uspešno brani od tamošnjih obožavateljki, jer je u društvu naše najlepše manekenke Ljiljane Tice... D'Boys razmišljaju da angažuju pevačicu, baš kao što planiraju da u grupu uključe i Gorana Vejvodu... Mnogi zameraju rokeru Dadi Topiću što na Jadranu ima zajedničke nastupe sa Zlatkom Pejakovićem... Iz nekih društveno-političkih organizacija diže se preteći upitnik: moraju li domaće rock grupe da nose "sumnjiva" imena kao što su U Škripcu ili Berlinski zid?!... S druge strane, FK Crvena zvezda nimalo se ne buni što se jedna grupa u Londonu nazvala Red Star Belgrade, a jedna u Nemačkoj - Roter Stern Belgrad!... A gde je u celoj toj letnjoj priči Miladin Šobić?

Detaljnije...

KONTROLISANA POBUNA (Pank u Jugoslaviji)

Nije punk bio nikakav simptom dezintegracije samoupravnog socijalizma, što je prvo tvrdio Žižek i što su onda sa njim svi ponavljali. Punk je bio muzika. Mislim da smo mi u Pankrtima previše voljeli samo muziku i bili kao ljudi previše autonomni, da bi htjeli sudjelovati u nekom agitpropovskom, novoljevičarskom pokretu" (Gregor Tomc, menadžer Pankrta).

Detaljnije...

NIK KEJV - Čudnije od nežnosti

Poetska plovidba kroz potisnute duševne camerae obscurae, njihovo obznanjivanje dubokim i prodornim glasom, kao i davanje snažne ritmičnosti čvrstim zvukom ili tople melodičnosti bujicom mekanih tonova, jesu elementi koji neizostavno prate umetnički opus Nika Kejva (Nicholas Edward Cave), pesnika, rok muzičara, romanopisca, scenariste, kompozitora... Ovaj australijski stvaralac je sklonost ka umetnosti sticao od najranijeg detinjstva. Naime, njegov otac, inače nastavnik engleske književnosti, bio je pasionirani poklonik pisane reči, pa je, po Kejvovom svedočenju, i svom sinu naglas iščitavao „goleme krvave blokove iz Šekspirovog Tita Andronika, ili pak scenu ubistva iz Zločina i kazne, ili čitava poglavlja iz Nabokovljeve Lolite.“ Literarnoj opskrbi doprinos je davala i majka, koja je radila kao bibliotekarka. Ova umetnička potka Kejva vodi najpre na studije slikarstva, ali se ubrzo okreće muzici. Spajajući zainteresovanost za bluz, džez i rok sa zaljubljenošću u književnost, on osnivanjem svojih muzičkih bendova započinje amalgamisanje ovih formi umetničkog izraza, žigošući ih estetikom razaranja prepodobnih tabua.

Detaljnije...

AkuzatiV - Online magazin

Back to top