Borislav Pekić: ZDRAVA BOLEST

- Odakle si došao?

- Niotkud. Ja sam odavde.

- Kako to da te nikad nisam sreo?

- Nisam izlazio.

- Bio si bolestan?

- Ne, bio sam zdrav.

- Pa, zašto nisi izlazio?

- Pa zato. Zato što sam bio zdrav.

- A sada, zašto si sada izašao?

- Razboleo sam se. Sad sam kao i svi drugi, niko me neće primetiti.

- Šta bi se desilo da te primete?

- Proglasili bi me za zdravog.

- Je li ti rđavo?

- Kako gde. U bolesnom svetu, svakako.

- I šta bi sa tobom radili?

- Lečili bi me dok se ne bih i ja razboleo.

- Ali, ti si već bolestan, zar nisi?

- Od svoje bolesti, da, samo oni hoće da bolujem od njihove …

 

Odabrana dela Borislava Pekića, knjiga 12,
Tamo gde loze plaču, (str. 427). - Beograd, Partizanska knjiga, 1984.
Akuzativ, 31.05.2013.

Read more...

Radmila Lazić: STIDITE SE!

Otkud toliko nesamokritičnosti, manjka zapitanosti nad sobom, nad onim što činimo i ne činimo?

Skoro sam slušajući intervju sa slikarem Peđom Neškovićem obnovila sopstveno (o)sećanje na jednu zaboravljenu ljudsku osobinu – stid. Na pitanje novinara kako se slikar osećao kad je svoje slike pokazao čuvenom Dejvidu Hokniju, slikar je jednostavno rekao: osećao sam stid. Retka iskrenost u današnjem svetu marketinga i samoreklamerstva. Namah sam se setila jedne od voditeljki – tzv. spisateljki sa kojom sam, tu skoro, imala TV duel. Bila sam šokirana tolikom samouverenošću i samohvalisanjem da su mi se moji „lik i delo“ učinili minornim, nedostojnim pomena. No, pred tolikom količinom agresivnog, besprizornog samoreklamerstva, bojim se, i bolji bi se postideli.

Read more...

SLAVOJ ŽIŽEK: Zamke političke korektnosti

Tijekom nedavna posjeta Kaliforniji prisustvovao sam zabavi u kući jednog profesora s prijateljem Slovencem. Kasno navečer moj je prijatelj postao očajan i zamolio je domaćina može li izaći na verandu popušiti cigaretu. Kad je domaćin jednako ljubazno rekao ,,ne" moj prijatelj je rekao da će izaći zapaliti pred kućom, na ulici. Domaćin je čak i to odbio, tvrdeći da bi takvo pušenje na javnom mestu moglo naškoditi njegovom statusu među susjedima... Ono što me doista iznenadilo je što nam je nakon večere ponudio (ne tako) lake droge, i ta je vrsta pušenja prošla bez problema, kao da je droga manje opasna od cigareta.

Read more...

Promišljati slobodu nakon povratka mračnog viteza

Betmen i Supermen su u poslednjem animiranom filmu o mračnom vitezu načinili iskorak drugačijim promišljanjem ideje pravičnosti, odgovornosti i slobode. To je učinjeno akcijama na koje nismo navikli čitajući i gledajući ova dva super heroja. Betmen je usmrtio svog glavnog neprijatelja Džokera, dok je Supermen na osnovu zapovedi američkog predsednika (koji je ustvari Ronald Regan) napao pripadnike vojske Sovjetskog Saveza.  

Betmen je sve do „Povratka mračnog viteza“ primenjivao princip Džona Loka po kome je čovek slobodan od svakog nasilja. Ta sloboda prirodno pripada svakom čoveku, te nije nastala kao proizvod društva. Štaviše, čovek ne bi trebalo da bude podređen volji ili vlasti nekog drugog. Prihvatajući takav stav, Betmen nije sprovodio smrtnu kaznu kao nehumani čin kojim se izvršava zadovoljavanje pravde. Time nije prihvatio osnovna opravdanja onih koji zagovaraju smrtnu kaznu – da je to pravedna osveta prema najokrutnijm zločincima, metoda zastraživanja prema budućim izvršiocima, te nužna zaštita društva uklanjanjem počinitelja, i najzad manji finansijski trošak za državu i poreske obveznike. Usmrćivanjem Džokera u poslednjem animiranom filmu Betmen je prihvatio, pre svega, opravdanje pravedne osvete. Time je prekršena prva sloboda koja je prirodom data, ali koja može biti ugrožena od strane drugih prema Džonu Loku – sloboda raspolaganja osobom.

Read more...

LEONARD KOEN - Čovek potreban svetu

Waiting for a miracle

Kada su krenuli prvi taktovi dobro poznate pesme na bini se pojavio vižljast, stariji čovek. U elegantnom odelu, dostojanstven, sa šeširom na glavi. Uputio se do gitariste, klekao ispred njega i prepoznatljivim baritonom zapevao ,,Dance me to your beauty with a burning violin...”.  Istog trenutka se i ne baš sasvim adekvatni prostor Arene pretvorio u pozornicu magije, koliko god nekom ovo možda zvučalo preterano ili otrcano. Beograd, početak septembra 2009. godine. Pred nama, na dvadesetak metara razdaljine, čovek koji je u prethodnih pet decenija nadahnuo mnoge širom sveta i svojom umetnošću im otkrivao razne strane života. Leonard Koen.

Read more...

Najdalje što sam stigla u ostavljanju cigara

Jednog ne tako lepog i sunčanog dana, uputila sam se prema obližnjoj trafici da kupim cigare i “Mars”. Kao, tek sam dobila novce pa sam shvatila da mogu malo da se probahatim, pa sam onda videla i kako me “NIN” čežnjivo gleda.

I tako, uzmem i taj NIN, ispljunem 650 dinara (3 kutije cigara + “NIN” + “Mars”) i uputim se ka stanu. (Ja bih vam sad ovde radije pričala o tome kako sam se divno izležavala u kadi, sve čitajuci “NIN”, sve pijući kafu, sve pušeći cigare, i sve u mirišljavoj peni i soli, ali nažalost, po moj hedonizam, važniji je jedan drugi deo priče.) Na putu do stana sam, dakle, razmišljala o tome kako sam svinjožderačica cigara kada ne mogu od jedne kutije nedeljno da se uzdržim i za te pare kupim “NIN” (150 dinara koliko i moj “Monus” slims, voljeni).

Read more...

Ljubavi svetskih pisaca: Friedrich Nietzsche

Pravi muškarac želi dve stvari: opasnost i igru. Zato želi ženu kao najopasniju igračku.”

Ovaj brkati nihilista, čeličnog pogleda zasigurno je znao šta je ono pravom muškarcu potrebno, pa je svoju “najopasniju igračku” Niče (Friedrich Wilhelm Nietzsche) pokušao pronaći u Lu Salome (Lou Andreas-Salomé). Istina, bezuspešno, no dovoljno da bi naposletku izvukao onu, njegovim ljubiteljima, poznatu mudrost: “Ideš ženama? Ne zaboravi bič.”

Rođen 15. oktobra 1844. u Nemačkoj, ovaj veliki filozof (ali i pesnik i fiolog), čitavog života borio se sa blagom, ili ne tako blagom, lucidnošću sopstvenog uma, ni trenutka, pak, ne sumnjajući u sopstvenu genijalnost. A pokušao je i tri puta da izvrši samoubistvo velikim dozama lekova, koje je uzimao protiv nesanice i glavobolje.

Read more...

Čime zameniti kapitalizam?

Neefikasnost kapitalizma, njegova nesposobnost da odgovori izazovima koje je sam generisao, više nije tabu. Čak ni u Americi, gde je krupni kapital sa svojom propagandnom mašinerijom uzdigao privatizaciju, ukrupnjavanje i deregulaciju na nivo biblijskih zapovesti, kapitalizam više nije vrednost po sebi.

Jedno od poslednjih istraživanja koje je sproveo Pew Research Center pokazuje da čak polovina Amerikanaca nema negativne asocijacije na termin socijalizam, što je značajno pomeranje u odnosu na 2000. godinu, kada je više od dve trećine odrasle populacije SAD mislilo drugačije. Štaviše, prema istraživanjima koja je sprovela agencija Rasmuseen, Amerikanci starosti između 18 i 29 godina – a to je populacija koja će u budućnosti kreirati politiku SAD – povoljnije gledaju na socijalizam, nego na kapitalizam.

Read more...

Srbi i Rusi: braća ili nešto sasvim drugo?

Tradicionalno prijateljstvo ili ‘bratstvo’ između Srba i Rusa u koje duboko veruje prosečan Srbin, notorna je besmislica. Ne samo zato što politički kolektiviteti poput ‘naroda’ ne mogu voleti ili mrzeti niti mogu imati braću ili druge rodbinske odnose već zato što takozvana ‘tradicija', koja je tako duboko usađena u ideološku matricu patrijarhalnog ustrojstva, nije ništa drugo nego iluzija; ona je, kako je to odavno primetio Eric Hobsbawm, izmišljena.

Read more...

Bolje rob nego NOB

Proklamovani cilj nove serije Radoša Bajića izuzetno je ambiciozan. Autor ga najavljuje kao delo koje će na neutralan način obraditi veoma osetljivi period Drugog svetskog rata na tlu tadašnje Jugoslavije, pomiriti četnike i partizane, pružiti realnu sliku oba pokreta, i sve to bez ikakvih ideoloških uticaja. Kako u sve to ne poverovati kada je seriji dao sasvim neutralno ime, koje jasno pokazuje da neće zauzimati ni jednu ni drugu stranu: „Ravna gora“.

Ako snimate dokumentarac o večitom derbiju i nazovete ga „Marakana“, izvesno je da će u vašu nepristrasnost verovati samo ljudi koji baš i nisu briljantno inteligentni. Međutim, temama kao što je Drugi svetski rat uopšte ne treba davati neutralan tretman: ono što se zapravo traži jeste objektivnost. Pronađite norveški film koji na neutralan način tretira Vidkuna Kvislinga i norveški pokret otpora Milorg, francuski dokumentarac koji ravnopravno prikazuje Petena i De Gola, ili nemačku seriju koja miri suprotnosti između Hitlerjugenda i die Weiße Rose. Nema ih. Doduše, izvesno je da ćete naći pregršt onih koji nude objektivnu sliku, ali tu balansa nema, a razlog tome vrlo je jednostavan – ne treba da ga bude. Film, serija ili knjiga ne treba da veštački proizvodi nacionalno jedinstvo iskrivljavanjem istorijskih činjenica, ali trejler koji se ovih dana pojavio na internetu pokazuje da je „Ravna gora“ krenula upravo tim putem.

Read more...
Subscribe to this RSS feed

AkuzatiV - Online magazin

Back to top