Najdalje što sam stigla u ostavljanju cigara

Jednog ne tako lepog i sunčanog dana, uputila sam se prema obližnjoj trafici da kupim cigare i “Mars”. Kao, tek sam dobila novce pa sam shvatila da mogu malo da se probahatim, pa sam onda videla i kako me “NIN” čežnjivo gleda.

I tako, uzmem i taj NIN, ispljunem 650 dinara (3 kutije cigara + “NIN” + “Mars”) i uputim se ka stanu. (Ja bih vam sad ovde radije pričala o tome kako sam se divno izležavala u kadi, sve čitajuci “NIN”, sve pijući kafu, sve pušeći cigare, i sve u mirišljavoj peni i soli, ali nažalost, po moj hedonizam, važniji je jedan drugi deo priče.) Na putu do stana sam, dakle, razmišljala o tome kako sam svinjožderačica cigara kada ne mogu od jedne kutije nedeljno da se uzdržim i za te pare kupim “NIN” (150 dinara koliko i moj “Monus” slims, voljeni).

Read more...

Ljubavi svetskih pisaca: Friedrich Nietzsche

Pravi muškarac želi dve stvari: opasnost i igru. Zato želi ženu kao najopasniju igračku.”

Ovaj brkati nihilista, čeličnog pogleda zasigurno je znao šta je ono pravom muškarcu potrebno, pa je svoju “najopasniju igračku” Niče (Friedrich Wilhelm Nietzsche) pokušao pronaći u Lu Salome (Lou Andreas-Salomé). Istina, bezuspešno, no dovoljno da bi naposletku izvukao onu, njegovim ljubiteljima, poznatu mudrost: “Ideš ženama? Ne zaboravi bič.”

Rođen 15. oktobra 1844. u Nemačkoj, ovaj veliki filozof (ali i pesnik i fiolog), čitavog života borio se sa blagom, ili ne tako blagom, lucidnošću sopstvenog uma, ni trenutka, pak, ne sumnjajući u sopstvenu genijalnost. A pokušao je i tri puta da izvrši samoubistvo velikim dozama lekova, koje je uzimao protiv nesanice i glavobolje.

Read more...

Čime zameniti kapitalizam?

Neefikasnost kapitalizma, njegova nesposobnost da odgovori izazovima koje je sam generisao, više nije tabu. Čak ni u Americi, gde je krupni kapital sa svojom propagandnom mašinerijom uzdigao privatizaciju, ukrupnjavanje i deregulaciju na nivo biblijskih zapovesti, kapitalizam više nije vrednost po sebi.

Jedno od poslednjih istraživanja koje je sproveo Pew Research Center pokazuje da čak polovina Amerikanaca nema negativne asocijacije na termin socijalizam, što je značajno pomeranje u odnosu na 2000. godinu, kada je više od dve trećine odrasle populacije SAD mislilo drugačije. Štaviše, prema istraživanjima koja je sprovela agencija Rasmuseen, Amerikanci starosti između 18 i 29 godina – a to je populacija koja će u budućnosti kreirati politiku SAD – povoljnije gledaju na socijalizam, nego na kapitalizam.

Read more...

Srbi i Rusi: braća ili nešto sasvim drugo?

Tradicionalno prijateljstvo ili ‘bratstvo’ između Srba i Rusa u koje duboko veruje prosečan Srbin, notorna je besmislica. Ne samo zato što politički kolektiviteti poput ‘naroda’ ne mogu voleti ili mrzeti niti mogu imati braću ili druge rodbinske odnose već zato što takozvana ‘tradicija', koja je tako duboko usađena u ideološku matricu patrijarhalnog ustrojstva, nije ništa drugo nego iluzija; ona je, kako je to odavno primetio Eric Hobsbawm, izmišljena.

Read more...

Bolje rob nego NOB

Proklamovani cilj nove serije Radoša Bajića izuzetno je ambiciozan. Autor ga najavljuje kao delo koje će na neutralan način obraditi veoma osetljivi period Drugog svetskog rata na tlu tadašnje Jugoslavije, pomiriti četnike i partizane, pružiti realnu sliku oba pokreta, i sve to bez ikakvih ideoloških uticaja. Kako u sve to ne poverovati kada je seriji dao sasvim neutralno ime, koje jasno pokazuje da neće zauzimati ni jednu ni drugu stranu: „Ravna gora“.

Ako snimate dokumentarac o večitom derbiju i nazovete ga „Marakana“, izvesno je da će u vašu nepristrasnost verovati samo ljudi koji baš i nisu briljantno inteligentni. Međutim, temama kao što je Drugi svetski rat uopšte ne treba davati neutralan tretman: ono što se zapravo traži jeste objektivnost. Pronađite norveški film koji na neutralan način tretira Vidkuna Kvislinga i norveški pokret otpora Milorg, francuski dokumentarac koji ravnopravno prikazuje Petena i De Gola, ili nemačku seriju koja miri suprotnosti između Hitlerjugenda i die Weiße Rose. Nema ih. Doduše, izvesno je da ćete naći pregršt onih koji nude objektivnu sliku, ali tu balansa nema, a razlog tome vrlo je jednostavan – ne treba da ga bude. Film, serija ili knjiga ne treba da veštački proizvodi nacionalno jedinstvo iskrivljavanjem istorijskih činjenica, ali trejler koji se ovih dana pojavio na internetu pokazuje da je „Ravna gora“ krenula upravo tim putem.

Read more...

Eto zašto volim smrt

 

Kad se za potrebe niže matematike

saberu razni oblici smrti

kad umiranje podivlja kao najubedljivija lekcija

iz organske hemije,

kad to crkavanje, maskirano u vodoinstalatera,

kucne na na kućna vrata kuc-kuc,

u stanu italijanskog brigadnog generala,

kada se, na kraju krajeva,

otkrije da je smrt sastavljena

od magnetnih čestica koje na vrhu noža

igraju argentinski tango,

i kad, nakon kraja svih krajeva,

još i uđe u telo,

šamarajući mu unutrašnjost zbog spoljašne

nevaljalosti,

i još kad ostavi plitak trag

u nekoj barici na amsterdamskom groblju,

smrt je slaba. Kažem ti, smrt je slaba

i ništa drugo nego slaba za nas,

možda samo za nas,

eto, zato volim smrt.

Read more...

Ljudi su stranci (Termopil na dnevnoj bazi)

Izlazim tako pre neki dan iz vrtića u kojem na brigu tetama ostavljam svog prestolonaljednika i na samom izlazu se gotovo sudarim sa školskim kolegom iz osnovne škole, koju sam ima sada već gotovo dvadeset godina završio. Viđamo se mi i inače, onako ponekad samo "mahnemo kroz prozor kola" ili klimnemo glavom u gužvi u prolazu, tek toliko da zadovoljimo formu poznanika i negdašnjih kolega.

No, ovoga puta, sretosmo se baš onako jedan na jedan, svaki na svojoj strani hodnika uz podmuklu tišinu i kurtoazno pridržavanje vrata s njegove strane, kao da je riječ o liftu ili tramvajskim vratima, pa eto da ne pobjegne. Taman dok sam u glavi vrtio monolog o besmislu tog čina, prožet i zapečaćen vulgarnošću čiji konačni ishod i sažetak glasi:

"Koju p.... materinu mi držiš vrata!?"

Read more...

Diplomanija: Lažne diplome lažnih ljudi

Počnimo kako je to red od najsvežije vesti: britanske novine Guardian i New Stesman sredinom maja započele su seriju istraživanja o nameri premijera Dejvida Kameruna, da na najvažnija mesta u državi postavlja osobe koje su završile elitni Eton College, za čijih su 570 godina postojanja mnoge znamenite ličnosti, među kojima Orvel, Kejnz i dakako Kamerun, na njemu diplomirale. Teza pomenutih novina je da se tako „stvara meritokratija, koja čini prepreku socijalnoj mobilnosti“. Možda to i ne bi privuklo pažnju da tendencija nije rasprostranjena, pa je tako predsednik italijanske tehničke vlade Mario Monti za ministre postavljao uglavnom osobe koje su zavržile školovanje na Univerzitetu Bocconi, gde se i on školovao i postao predsednik Upravnog odbora. Diploma, ali ona provereno bliska, postaje osnovno merilo za izbor ljudi koji će vladati i shodno tome biti na najuticajnijim i najplaćenijim pozicijama u društvu. Sklon da u ekonomskim razlozima vidim poriv, mogao bih se zadovoljiti objašnjenjem da je manija za diplomama nastala zbog mogućnosti većih zarada. To objašnjenje je toliko jednostavno i lako da mora prouzrokovati sumnju u temeljitost. Sklonost da vodeće političke ličnosti biraju saradnike sa istog univerziteta po svemu sudeći potiče i otuda što je mali broj onih koji završe te vrhunske fakultete. Dakle, može se lako proveriti, pa nema mogućnosti falsifikata, sem ako i sami ti elitni ne počnu da prodaju falsifikate.

Read more...

FRANK ZAPPA: Poslodavac nedisciplinovane rulje

Frank Zappa je bio veliki umetnik fascinantne i nesvakidašnje karijere. Ovaj znameniti gitarista, kompozitor, aranžer, producent, novator i eksperimentator ostavio je iza sebe ogroman broj (zvaničnih) LP ploča – preko 50!

Francis Vincent Zappa Jr. je rođen 21. decembra 1940. u Baltimoru. Pod uticajem oca, gitariste-amatera, veoma se rano počeo baviti muzikom. Njegova majka nije baš bila oduševljena time, pa je govorila: «Poludim kada pomislim da je kosa moga sina duža i tamnija od moje!» Još tada je mladi Zappa osetio probleme sukoba generacija, probleme koji su kasnije postajali čest motiv njegovih parodija.

Read more...

Noam Chomsky: 10 strategija medijske manipulacije

Američki filozof, politički aktivista i lingvista Noam Chomsky, profesor na MIT-u, sastavio je listu deset najčešćih i najefikasnijih strategija kojima se, korišćenjem medija, pribegava manipulaciji stanovništvom. 

Zahvaljujući medijskoj propagandi stvarani su ili uništavani društveni pokreti, opravdavani su ratovi, promovisane određene ideološke struje, pa čak data uloga medijima kao proizvođačima stvarnosti.

Kako otkriti najčešće strategije za razumevanje ovog psihosocijalnog alata u kojem nedvosmisleno svi učestvujemo? Podsticanje gluposti, promocija osećaja krivice ili konstruisanje veštačkih problema a potom njihovo magično rešavanje, samo su neke od tih taktika.

Read more...
Subscribe to this RSS feed

AkuzatiV - Online magazin

Back to top