Zbogom, Hemingvej

Prišivši treću zlatnožutu crtu na levi džep maslinasto-zelene bluze, iako zvanična komanda još nije bila stigla, ali stvar je gotova, šta tu ima da se čeka, poručnik Višić je, nepojmljivo-veštom, bezmalo nadčovečanskom akrobatikom, tog vedrog i prijatno toplog subotnjeg oktobarskog jutra, glasno mutirao u kapetana Višića, što je u njegovom sistemu vrednosti bilo jednako osvajanju Kilimandžara, ili barem najviše bukve u selu, iz kojeg ga je pre petnaest godina ispratio otac, da postane muškarac, junak i ljudina, da se najebe majke izrodima, te da brani i sveti nejač svetskom nepravdom potlačenu, što će reći da postane sve ono čemu ja nisam bio ni nalik istog tog oktobarskog jutra, dok sam u njegovoj kancelariji jecao i ridao pred nervnim slomom, ponašajući se kao poslednja pičketina, bruka za slavne pretke i sramota za časnu vojsku i zastavu kojoj sam imao da poklonim još pet meseci svog bezvrednog života. A na smetlištu u krugu kasarne, trojica vojnika naslonjenih na lopate upijala su sunce u prljave uniforme i glatko izbrijana lica, dve zelene mačke su se parile, uprkos monopolu koji je na ovaj čin polagao februar, crni ofucani pas je lajao na praznu bocu kokakole, život je prolazio, vreme je stajalo. Novoprišiveni kapetan je i dalje srao, vojnik ne sme da cmizdri, vojska je škola života, ipak sam ja iskusniji, ja sam i psihologiju studirao, doduše nisam studirao, ali sam je proučavao, osećao sam kako mi se u nozdrve uvlači nesnosan smrad, eh što nisam na smetlištu, žalio sam, a kancelarija se sve više ispunjavala kapetanskim govnima, koja su se širila oko njega u koncentričnim krugovima, potiskujući me prema vratima, sve dok me nisu izgurala napolje, sve do WC-a, gde sam konačno, jednu za drugom, spržio tri cigarete, udišući iznenađujuće svež vazduh polurazrušene kabine sa čučavcem. Napolju, ako se tako može reći, to jest u krugu kasarne, mravinjak zelenih dečaka marširao je pistom, zamišljenom kružnom stazom koja nikuda ne vodi, odgovarajući na povremeno "vrlo dobro", složnim usklikom, ili urlikom, "služimo narodu", besprekorno-uzaludno dočaravajući bezumnu mašinu za proizvođenje ujednačenih koraka, koja je pre nepunih petnaest minuta, po želji jednog proćelavog lika imala bezbroj puta da na sav glas ponovi "mi nismo normalni". Oko tri popodne, po isteku radnog vremena, doduše kako za koga, kapetan Višić je napustio zasranu kancelariju, prošao kroz hodnik, sišao niz stepenice, ostavljajući govnjiv trag za sobom, ušao u kantinu, izderao se na nepravilno vezanu pertlu, uštinuo kantinerku za dupe, popio multivitamin, izišao iz kantine, prošao preko piste, srdačno pozdravio pukovnika koji ga nije primetio, javio se vojniku na prijavnici, išetao na ulicu, naoštrio pogled, dodatno učvrstio korak, usiljeno klimnuo glavom na zajebavanje dece i za petnaest minuta našao se tik uz groblje, u iznajmljenom stanu, koji je bio tek privremeno rešenje, dok mu "država lično" ne dodeli novo nameštenje i novu kuću u prestonici, sa novim regalom, kablovskom televizijom, kompletom priručnika za obuku mladih vojnika i novim udobnim krevetom, za razliku od troseda na kome se upravo izležavala njegova žena, staklena i čedna, bezmalo netaknuta, mirišljava, još uvek mokra, čitajući šareni časopis i pušeći dugačku cigaretu u prostoriji u kojoj se neće pušiti dok je on živ, odgovarajući mu rutinski na pitanje šta ima za jelo sa nosi se u kurac, što ne jedeš u menzi, otvori slobodno frižider, i koliko puta sam ti rekla da mi ne ulaziš u kuću u toj smrdljivoj uniformi, ne mogu nedelju dana od tebe da izvetrim, uvukla mi se govna u tapete, na šta je on samo stidljivo ćutao, slušao tridesetak sekundi, otišao u kupatilo, skinuo uniformu, obukao trenerku, spakovao uniformu u kesu, izneo kesu na terasu, vratio se u sobu, nesigurno poljubio ženu u rame, saopštavajući joj da ide da se prošeta, ona se sa gađenjem izmakla, ne odgovorivši ništa, nastavljajući da čita šareni časopis i puši dugačku cigaretu čiji je dim pratio kapetana do ulaznih vrata izišavši zajedno sa njim nazad na ulicu.

Read more...

Građanski otpor - uvijek i svuda (Plaidoyer za zvonik)

Novinar Slobodne Evrope iz Zagreba i autor knjige ,,Od liberalnog do autoritarnog: Filozofija politike Julija Makanca", Enis Zebić, za AKUZATIV, o lokalnom građanskom otporu u Hrvatskoj, o borbi za Varšavsku ulicu u Zagrebu, Srđ u Dubrovniku...                                               

Lokalne točke otpora svojevrsni su inkubatori i/ili katalizatori svijesti da se  nešto može učiniti,  da građani nisu bespomoćni, i da nisu hrpa izgubljenih budala kojima manipuliraju otuđena politika i mediji

Read more...

Šta su nama popovi?

Popovi ubijaju lopatom. Popovi žive u pozlaćenim dvorovima. Popovi se voze u audijima. Znaju da se bog ne bi ljutio. Treba stići svuda.

Šta su nama popovi? Divni sveti ljudi. Lepo.

Popovi osveštavaju kazina, stranačke prostorije, tržne centre. Ujedinjenje novca i tamjana. Može.

Popovi su političari na binama. Izriču svoje zlokobne kletve. Popovi su ratni huškači, osveštavaju oružje, slikaju se s mitraljezima.

Šta su nama popovi? Glasnici duhovnosti i morala. Odlično.

Neki od njih su pedofili za koje ne važi sud. Zaštićena vrsta jer su ubedili lakomislene da iza njih stoji bog.

Popovi se kunu u nebesa, a sasvim se dobro snalaze na zemlji. Popovi su trgovci koji prodaju a ne plaćaju PDV. To je tako zemaljski.

Popovi duže pevaju na sahranama ako im se više plati. Tržišni princip, ole.

Šta su nama popovi?

Šta su nama popovi?

                                                                                                                                                                                             By Ratar

Read more...

Gustav Klimt: SLOBODA JE ŽENA

Žena je centralni i osnovni motiv Klimtovih dela. Na slikama ovog kontroverznog austrijskog slikara, prikaz muškarca veoma retko možemo videti. Muškarac je sporedna figura, pijun u šahu, režiser i statista, popustljiv gospodar i sluga. Njegovo prisustvo samo naglašava već prenaglašenu senzualnost i lepotu žene. Klimt je slikao naga ženska tela, a osnovni princip njegovog slikarskog kista je sloboda. Ovom tematikom Klimt inicira oslobođenje od krutih i suvih realističnih portretisanja ženskog lica i tela, uštogljenih odevnih formi i konzervativizma bečke aristokratije. Sloboda je po shvatanju Klimta osnovni princip prirode. Stablo kao simbol života, voda kao nužnost, vatra kao potreba, žena kao zlato i mera vrednosti. 

Read more...

Ljubav u doba fiksnih telefona

Pošto sam sinoć bila potpuno izgubljena sa dva, u tom trenutku, neupotrebljiva telefona, usred Beograda odsečena od sveta, ko da mi neko obe noge polomio, ruke prebio i jezik odsekao, istraumirala se, istresirala, rešavala da se ubijem samo nisam znala kako, danas ceo dan razmišljah, kako smo, bre, živeli bez mobilnih telefona, družili se, ljubavisali, spašavali iz nepredviđenih, smrtno opasnih situacija kakvom se meni činila sinoć moja…

Read more...

Odjednom ustaša

Odjednom sam ustaša. Četvrti razred osnovne škole I.L.Ribara u malom pitomom selu na jugu Bačke, sjedim u učionici, početak je 1991. godine. Iz nekog razloga izjašnjavamo se o nacionalnosti tako što se ustanemo i kažemo šta smo. Ustajem i govorim: "Jugoslaven" - samo je falila "Hej Slaveni" u pozadini, suza na oku, srednje jak vjetar i zastava na jarbolu da to bude najmonumentalniji trenutak moga života.

Tako su mi rekli kod kuće, da se ne talasa reci Jugosloven, pritaji se, bilo je to svojevrsno ne zauzimanje strane u sranju koje se naveliko zahuktavalo.

"Ne, on je ustaša" - dobacuje dječak, kolega iz razreda koji se preziva (tragikomično) Schneider, ostali se naravno hihoću, eto kako se sudbina poigra, dočekao sam da me potomak okupatora u mojoj zemlji proziva za kvinslinga.

Read more...

Seks i moral

KADA SE KAŽE NEMORAL, NAJČEŠĆE SE MISLI NA NEPRIHVATLJIVO SEKSUALNO PONAŠANJE. IPAK, NA PITANJE ŠTA JE TO PRIHVATLJIVO, MALO KO ĆE DATI VALJANI ODGOVOR, NEOPTEREĆEN KULTUROLOŠKIM, VERSKIM, (MALO)GRAĐANSKIM I SLIČNIM PREDRASUDAMA

Igor Primorac je naučni savetnik u Centru za primenjenu filozofiju i etiku na Univerzitetu u Melburnu. U knjizi Etika i seks, koju je 1997. godine objavio ugledni izdavač Rutledž, a nedavno u okviru edicije "Primenjena etika" na srpskom jeziku Službeni glasnik, profesor Primorac govori o tome da li je seks namenjen rađanju dece, ili pripada (erotskoj) ljubavi, ili predstavlja osobeni "jezik tela" ili je, naprosto, izvor zadovoljstva. U zapadnoj kulturi, kao i drugde, te koncepcije jedna drugoj konkurišu. 

Read more...

Intervju: Marky Ramone - The Ramones

U Novom Sadu 9. maja, u okviru manifestacije "Ritam Evrope", nastupa Marky Ramone, legendarni bubnjar kultnog «njujorškog» benda Ramones, sa svojim sastavom Marky Ramone's Blitzkrieg. Branislav Smuk,  gitarista grupe "Zbogom Brus Li",  je za Akuzativ napravio ekskluzivni intervju sa jedinim preostalim živim članom Ramones-a.

 

Ove godine punite 57 godina. Da li vam to otežava turneje kao što je ovogodišnja?

Marky Ramone: Nije teško da sviraš ako održavaš kondiciju, trudiš se da ostaneš čist i vežbaš svaki dan. Ljudi mojih godina rade na gradilištima ili u fabrikama. Turneje nisu toliko naporne, nema šanse!

Povod za koncert u Novom Sadu je Dan pobede nad fašizmom i dan koji obeležava početak stvaranja moderne Evrope. Da li vas to na neki način dotiče?

Marky Ramone: O da! Mrzim fašizam. Dobro je da obeležavate datum kao što je 9. maj, drago mi je da učestvujem u njegovoj proslavi. Demokratija je pravi put, nije savršena ali je bolja od diktature.

Zanima li vas uopše ideološki aspekt bavljenja muzikom?  

Marky Ramone: Za mene je muzika samo muzika. Političari su plaćeni da se bave politikom a ne muzičari. 

Nadam se da će set lista na novosadskom koncertu biti ista kao na solo nastupima, pošto je u pitanju vrsta manjeg festivala? Koje pesme ćete svirati?

Marky Ramone: Koncert u Novom Sadu je prvi na turneji. Neću vam reći koje ćemo pesme svirati, to će biti iznenađenje. Hitove sigurno nećemo izostaviti. Sa pevačem kao što je Andrew W.K. budite sigurni da ćemo rasturiti koncert.

Pretpostavljam da mlađi članovi benda prave žurke posle koncerata. Da li im se ponekad pridružite?  

Marky Ramone: Ne znam šta rade ostali članovi benda. Ja posle koncerta obično idem u hotel da se istuširam i malo da odspavam. Mladi ljudi u tim godinama i treba da partijaju, zašto da ne? 

Zbog čega su po vama Ramones-i prestali da sviraju? Prezasićenost, narušeni međuljudski odnosi ili nešto treće ... 

Marky Ramone: Jednostavno je došlo vreme da prekinemo. Bili smo dobri, imali smo puno odličnih koncerata, svirali smo i putovali skoro 30 godina. Zajedno smo odlučili da je vreme da stanemo. Dobro je znati kada treba da se zaustaviš. Sada je vreme da uživam u «novom» životu. 

Puno se priča o odnosu Joey-a i Johnny-ja i njihovim nesuglasicama izazvanim različitim ideološkim ubeđenjima.

Marky Ramone: Zapravo njih dvojica nisu imali različite poglede na svet. Ne može svako da razmišlja na isti način. Povod njihovog sukoba bila je devojka a ne različita ubeđenja. Razgovarali su kao i svi drugi.  

Da li ćete imati neke specijalne zahteve na bini i u bekstejdžu kao što to obično imaju veliki muzičari vašeg formata? 

Marky Ramone: Ne znam šta drugi zahtevaju. Mi nemamo specijalne zahteve, samo one uobičajene: voda, peškiri, neka hrana, udoban hotel i to je to.

 

(Intervju je dobijen nesebičnim posredstvom novosadskog SKC-a)

Read more...

Deveti maj - pobeda PUNK-a!

Gotovo je nemoguće da umetnici ostanu zastakljeni pod svojom aurom i da sakriveni od «radosti» spoljašnjeg sveta koncipiraju svoje ideje. 

Još od samih početaka popularne muzike napaćeni crnci su sa raskršća delte kukali za svojom slobodom. Šaroliki hipici nakvašeni LSD-jem slavili su jednakost, prirodu i zamišljali svet bez država koje podstiču na ratove. Pioniri art improvizacije Velvet Underground su nas cinično upozoravali na razne devijacije i paranoje koje zatiču mlade na surovom asfaltu Nju Jorka. Popularna muzika se vremenom granala na mnoštvo podvrsta i uticaj raznih ideologija počeo je sve više da zahvata šarolikost njenih stilova.

Read more...

Psihologija bogatih: Kako status ubija empatiju

Ko je skloniji da laže, vara i krade – bogat ili siromašan pojedinac? Zvuči logično da neko ko je već bogat može sebi da dopusti da igra fer.

Ko je skloniji da razmišlja o potrebama siromašnih? Zvuči logično da je siromašna osoba zaokupljena sopstvenim teškim ekonomskim položajem. Nasuprot njoj, bogat čovek, rešen takvih briga, može sebi da dopusti da se pozabavi tuđim teškoćama.

Psiholozi, tj. rezultati njihovih istraživanja, kažu da je ovakva logika fundamentalno pogrešna. Kako se osoba penje socioekonomskom lestvicom, tako njena sposobnost da razume i saoseća s onima niže od nje – opada.

Read more...
Subscribe to this RSS feed

AkuzatiV - Online magazin

Back to top