Borislav Pekić: REFORMA ŠKOLSKE NASTAVE

Reforma školske nastave: ne samo u tehničkom pogledu i opštem sistemu obrazovanja, nego osobito u pogledu gradiva. Savremeni sistem stupnjevitosti bez selekcije pogoduje jedino mediokritetima. Pamet je zapostavljena za račun strpljenja.

Hvale se i nagrađuju osobine robova. Škola postaje ogromna vežbaonica poslušnosti. Znanje koje se u njoj stiče je savršeno beskorisno, ne toliko po svojoj vrsti, koliko po svojoj nekoherentnosti i odsustvu celine.

Read more...

Banke su za pristojan svet

"Banke su za pristojan svet, ne za radnike i seljake"

Banke će se otimati o klijente i njihove novčanike. U njih možete ulaziti kad god hoćete, jer trebate vi njima, ne oni vama. Vi ste njihovi klijenti, ne obrnuto-trebalo bi da vas love mrežama ispred svojih ispostava-kažu nam teoretičari kapitalizma. I tako uđete Vi u banku, želite da im ostavite novac ili uzmete kredit za školovanje dece pa im vratite desetostruko, ali u bankama ne spava samo žudnja za novcem i profitom. Nakon što prođete propitivanje kreditnog službenika, nakon što vas provere u kreditnom birou, nakon što ti urade i sa žirantima, idete u sobu 4 gde vaš modni dosije pregleda tročlani tim fashion-account japija, odevenih u armani, obuvenih u pradu i namirisanih chanell-ovima.

Read more...

Što je to - fašizam?

Autor: Mathias Wörsching

Ni fašizam ni teorije o njemu ne postoje u singularu. Onoliko koliko je raznovrstan fašizam, toliko su raznovrsni i (spoznajni) interesi pri njegovu istraživanju. No pritom je pojam “fašizma” previše često degradirao na puku političku borbenu etiketu bez stvarnog analitičkog sadržaja. Nasuprot tome – i s obzirom na itekako realne aktualne prijetnje njegova ponovnog uspona u doba duboke ekonomske krize – krajnje je vrijeme da se ponovno pokrene ozbiljno fundirano razmatranje kako samog pojma, tako i postojećih teorija fašizma.

Read more...

Vragolasti trijumf pražnjenja

U Srbiji odavno više nema kafana. Nema ni legendarnih pijanaca, droca i pevaljki, one "Mile koja služi dok pijano srce za Anom tuži", nema tog blata i balege u kome se mogao pronaći biser apsolutne sposobnosti za katarzu, onog "Dotako sam dno života" nema, a opet to jednostavno, iako istinito, uopšte nije tačno. Nema tih kafana, zaista, i lika Cice Perovića koji kao nekakva Kafkina senka izroni iz tame "dok lije na uglu petrolejska lampa, svjetlost crvenkasto žutu" nema, jer nema te forme i tih oblika, karakteri su međutim, i dalje tu, i s obzirom na nove forme, banalnije i bizarnije, i sami karakteri su "evoluirali" u skladu sa njom.

Dakle-izbori.

Read more...

Danilo Kiš: ZAŠTO PIŠEM?

Pisanje je vokacija, mutacija gena, hromozoma; pisac se postaje kao što se postaje davitelj.

Pišem jer ne znam ništa drugo da radim; jer od svega što bih mogao da radim, ovo radim najbolje i (I hope) bolje od drugih.

Pisanje je taština. Taština koja mi se ponekad čini manje ništavnom od drugih oblika egzistencije.

Pišem, dakle, jer sam nezadovoljan sobom i svetom. I da bih iskazao to nezadovoljstvo. Da bih preživeo!

 

Les écrivains répondent: POURQUOI ECRIVEZ-VOUS ?
Paris: Le Journal Libération, 1985

Read more...

Uvrede i pppodmetanja™

U državi u kojoj sudski procesi protiv pripadnika političke klase najčešće zastarevaju, u kojoj je pozadina atentata na premijera i danas misterija, a osobe sa više desetina krivičnih prijava zbog dilovanja droge, iznuda i fizičkih napada šetaju slobodno, lako je pomisliti da pravosuđe služi samo za ukras. Međutim, naše tužilaštvo i sudovi i te kako umeju da pokažu agilnost. Sve što je potrebno jeste da proces bude savršeno besmislen.

Read more...

Čiji si ti mali?

Neko će, ko ne poznaje Srbiju, reći da se sasvim slučajno („ko-bi-rekao“) dogodilo, da se u razmaku od nekoliko dana pojavi spisak "30 najvećih srbomrzaca i izdajnika (i stranih plaćenika - prim. aut.) medju javnim ličnostima koji šire govor mržnje prema srpskom narodu i čine teška krivična dela diskriminacije i širenja verske, nacionalne i etničke mržnje i netrpeljivosti a nikad do sad nisu izvedeni pred lice pravde", koji je objavio Srpski narodni pokret „Naši“, poziv na linč Žena u crnom ili bolje rečeno, premlaćivanje i „sve ostalo što pripada po tretmanu“, koji je uputio piar Protiv-terorističke jedinice MUP-a Srbije Radomir Počuča i (šlag na „našu zajedničku tortu“) spisak ubijenih u poslednjih dvadesetak godina za koje se, u oštroumnom zaključku istražnih organa, kaže da su "verovatno" ubijeni po nalogu rahmetli („verovatno“) Slobodana Miloševića.

Read more...

Mišljenje, nepoželjno zanimanje

Piše: Ivan Pilić
 
Nesumnjivo je da živimo u društvu koje je izvor velikog broja 'sofisticiranih' zala. To se događa jer većina ljudi nije sposobna ili ne želi razmišljati svojim glavama, nego je to prepušteno drugima. Ako slučajno mala skupina ili pojedinac razmišlja onda ih se percipira kao izvor straha i hitno im treba „skratiti noge“. Gledajući unatrag razvidno je da su ljudi koji su razmišljali nastupali proročki u svome vremenu (naravno, nisu bili shvaćeni), dok mi sada svoje suvremenike koje misle smatramo opasnima i štetnima.

Read more...

Erich Fromm: REVOLUCIONARNI KARAKTER

Ako se osvrnemo na pojam revolucionarnog karaktera, mogli bismo početi s onim što smatramo da revolucionarni karakter nije. Sasvim jasno, revolucionarni karakter nije ličnost koja učestvuje u revolucijama. To je upravo ono po čemu se razlikuju ponašanje i karakter u Frojdovom dinamičkom smislu. Različiti razlozi mogu navesti bilo koga da učestvuje u revoluciji, nezavisno od toga šta oseća, ukoliko deluje za revoluciju. Ali sama činjenica da on deluje kao revolucionar govori nam malo o njegovom karakteru.

Read more...

Nema objektivnih kriterija za pravljenje nacije

Snježana Kordić - "Jezik i nacionalizam"

Imajući u vidu potpunu dominaciju naracije nad znanošću na južnoslavenskim prostorima, ne čudi što je većini ljudi na Balkanu nepoznata činjenica da »je nacionalnost subjektivna a ne objektivna kategorija — ona se ne može ’objektivno’ konstatirati ili mjeriti« (Mappes– –Niediek 2005: 14). Drugim riječima, nije objektivno zadato zašto bi netko bio Hrvat ili Srbin ili Bošnjak ili Crnogorac. Koliko god naracija uvjeravala u suprotno, neosporno je da »ne postoje objektivni temelji za nacionalnost. Empirijsko istraživanje otkriva da su sve nacije — kao nacije — umjetne konstrukcije« (Greenfeld 2001: 663). Uslijed tih spoznaja je »odavno s pravom prevaziđeno shvaćanje o postojanju navodno ’objektivnih’ kriterija za određivanje neke nacije« (Clewing 2001: 394).

Read more...
Subscribe to this RSS feed

AkuzatiV - Online magazin

Back to top