Novi crnogorski film na BG festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma

Sedam kratkometražnih filmova novije produkcije mladih crnogorskih reditelja diplomaca Fakulteta dramskih umjetnosti sa Cetinje biće prikazano na 60. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, koji će pod sloganom „Reset“ biti održan od 2. do 6. aprila.

Ova ostvarenja biće predstavljena prvog dana festivala u Domu omladine Beograd od 17 časova, i sjutradan u Kinu „Fontana“ u istom terminu, a u okviru dvije programske cjeline: Novi crnogorski film za studenate završne godine Filmske i TV režije, i Komšiluk, u kome će uz filmove sa Balkana biti prikazano kratkometražno ostvarenje „Sve to“ reditelja Branislava Milatovića.

Detaljnije...

Eliksir života - mit?

Intervju novinarke MAŠE JERIN sa prof. dr. sc. IVICOM RUBELJOM, molekularnim biologom, o tome koji su MEHANIZMI STARENJA i KAKO PRODUŽITI ŽIVOT

Sasvim je moguće da je već rođen čovjek koji će živjeti tisuću godina, kontroverzna je izjava Aubreya De Greya, britanskog stručnjaka za biomedicinsku gerontologiju koji svoj optimizam temelji na nevjerojatno brzom napretku moderne genske terapije, istraživanju matičnih stanica, stimulaciji imuniteta te nizu drugih medicinskih tehnika. Zamišlja da će ljudi uskoro posjećivati liječnika zbog redovite kontrole i održavanja, a lijek za bolesti koje su danas dio starenja više neće biti problem. Iako je ova teorija smjesta okarakterizirana kao pseudoznansot, a ugledni znanstveni list Massachusetts Institute of Technology (MIT) ponudio je nagradu od 20.000 dolara molekularnom biologu koji uspije dokazati da je De Greyjeva teorija pogrešna, već pet godina niti je jedan znanstvenik nije uspio osporiti.

Detaljnije...

Nirvana

Mi dаnаs ne znаmo NIŠTA. Amnezijа je potpunа. I pre nego otvorimo ustа, sve neiskаzаno, već nemа smislа. Mucаmo, zаpinjemo, posrćemo. Srećom, niko nаs ne slušа. Nikome ne trebа tа nаšа misаo. Nikome ne trebаmo mi. Niko ne trebа nаmа. Slobodni smo.

Mi dаnаs nemаmo NIŠTA. Pljаčkа je potpunа. Hteli bi,ipаk,dа dohvаtimo nešto svoje. Pružаmo ruke, аli, stvаri se rаstаpаju, rаstvаrаju i nestаju. Čаk i zemljа, izmiče nаm ispod nogu. Sve je njihovo. Ništа nije nаše. Slobodni smo.

Detaljnije...

Čitulja za Strahinju Nenadića

Tog jutra, kao i svakog prethodnog u poslednjih pet, deset, ili možda petnaest godina, nije se sećao, a nije mu bilo ni važno, Strahinja Nenadić se probudio tačno u sedam i petnaest, počešao međunožje, protegao se zadovoljno, hitro ustao, razmrdao vrat, uradio dvadeset sklekova, a kada je otišao na pišanje, primetio je u ogledalu čudnu promenu na svojoj glavi, naime njegova kosa postala je zelena. Šta da se radi, ravnodušno pomisli Strahinja, kao da je tu nešto važno da li je glava zelena ili žuta, uostalom neko je sigurno hteo da ispadne ovako, šta ja tu mogu, izgovori poluglasno, sebi u bradu, sa kojom je bogu hvala sve još uvek bilo u najboljem redu.

Detaljnije...

SKICE: Joe Strummer

Džo Stramer (Joe Strummer) je između 21. avgusta 1952. i 22. decembra 2002. godine, uspeo "stići" da bude radnik, muzičar, pevač i tekstopisac, glumac, društveno angažovana javna ličnost, neko ko je obeležio modernu urbanu kulturu, posebno britanskog/evropskog podneblja. Bio je frontmen bendova 101ers (naziv soba za mučenje u Orvelovom romanu "1984"), Kleš (The Clash) i Meskaleros (The Mescaleros), kao i privremeni član benda Pougs (The Pogues). Svojom muzikom i društvenim angažmanom Stramer je izvršio veliki uticaj na rok muziku, posebno na pank, čiji je jedan od simbola i najznačajnijih imena.

Detaljnije...

Mrtve mržnje

Imam prijatelja na zapadu. Novog. I ime mu je Zapad. Danima se razmenjujemo nekim polovičnim porukama putem društvenih mreža. I ide nam, nekad se razumemo, nekada ne (češće ovo drugo). Nije u pitanju pravo nerazumevanje. Razumemo se mi odlično, ali su nam namere nekako drugačije. Njegova je namera prosta – da bude kao pre. Moja je namera da nam konačno nekako bude.

Detaljnije...

She

Beše to pre jedno pola decenije, vraćala sam se se kući, tek nedugo sam radila na prvom ozbiljnom poslu. Zaposlila sam se u struci i moji su bili srećni, ja i ne baš. Menjala sam prevoz na Trgu Republike jer me i tog dana mrzelo da se spustim nizbrdo do reke pešaka. Znam da sam ugrabila mesto na klupi i osećala se kao da sam parkirala na mestu za invalide. Ali, svakome je svoj umor vazda bio najveći. 

Bližila se jesen i ponavljala sam u sebi omiljenu tužnu  rečenicu: ,,Vreme je na izmetu”. Imam te neke rečenice kojima se obraćam sebi. Recimo, kada bi naišao autobus najčešće bih rekla: ,,Hajde, Maro, valja nam putovati!”

Detaljnije...

Rukavica Dore Maar

Zahvaljujući poznanstvu sa francuskim pesnikom Polom Elijarom i odličnom poznavanju španskog jezika, francuska umetnica-slikar, poeta i fotograf, Dora Maar (Henriette Theodora Marković), 1936. godine na terasi Café les Deux Magots u Parizu, upoznaje španskog slikara Pabla Pikasa. Poznanstvo sa Pikasom će joj potpuno promeniti život, i kao ženi i kao umetnici. Dora Maar je toga dana za samo nekoliko trenutaka osvojila Pikasa. Ona je navodno, iz svoje torbe, izvadila nož i počela da ga zabada između prstiju, dok su joj na rukama bile rukavice. Dora se povredila oštricom noža, a njena rukavica je ubrzo bila pokrivena crvenim mrljama od krvi. Pikaso je bio iznenađen, ali i oduševljen tim prizorom, te je zamolio Doru da mu pokloni svoju krvavu rukavicu, koju je kasnije čuvao u svom ateljeu.

Detaljnije...

Srećni i (ne)ostvareni

Nemam ništa protiv lakih autoanaliza sa prijateljima uz kafu, pa sam često žrtva pitanja o ličnoj ostvarenosti. Najčešće ništa ne odgovorim, jer kad god sam pokušala nekome objasniti svoje stavove o ostvarenosti, našla bih se u problemu. Imam među prijateljima i onih koji vole da mi skrenu pažnju na to da se retko smejem, te da sam iz tog razloga, evidentno, nezadovoljna nečim. Jedini prihvatljiv odgovor (koji bi pokrenuo onaj mali zlobni, ali često vrlo slatki thrill) mojim dušebrižnicima, bi bio da ispovedim da nisam sretna u braku i to ne iz nekih objektivnih razloga. Nego, npr. da kazem: „nema više hemije“. Ili da sam „hemiju“ našla na nekom drugom mestu. Tragači za ostvarenošću, „hemijom“ i thrill-om bi tada bili zadovoljeni. I sigurno bi imali šta da mi savetuju, podele neko tuđe iskustvo i obraduju me priručnikom za samopomoć. Ali, razumem to. Život bez „hemije“ i inspiracije je grozan. Ali je takav. Dugotrajni i učestali thrill-ovi mogu se održavati jedino uz malo hemije spolja. 

Detaljnije...
Subscribe to this RSS feed

AkuzatiV - Online magazin

Back to top