Šarlo je nježan… (I dio)

Dan oslobođenja Zagreba

Bio je 8. svibanj 1981. godine. Po dobrom starom socijalističkom ritualu, iz škole smo išli dočekati »štafetu mladosti«. No, nakon toga – (for) something completely different. Radilo se o rock-koncertu... nečemu što je bilo »s druge strane«. Jer, s druge strane društvenog poretka, koji se uzimao kao nešto tek nominalno, dešavala su se »događanja« izvan i onkraj ideološke paradigme. 

Do slobode u YU-socijalizmu dolazilo se  preko rituala rock-glazbe... Ali ne samo preko nje. Bili su tu filmovi, stripovi, kazališne predstave, studentske novine, plakati, fanzini... sve ono što je označavalo eros čovjeka od 16, 17, 18, 19, 20, 21 godinu tih godina.

Ali zašto sada baš – (for) something completely different?  

Zašto je to bilo toliko različito, sasvim drukčije od onoga što smo uobičajeno sretali na koncertima, od Moše, SC-a, Lapidarija do Kulušića? 

Stoga što je svirao Šarlo akrobata!

Nisam ih do tada bio vidio uživo, ali ono što sam čuo od svjedoka njihovih nastupa bilo je (wow!) zastrašujuće. Rekli su: »ma slušali smo Film, Haustor, Azru, Idole, Električni orgazam, Pankrte, Parafe, Lačni Franz, ali ovo... to ne treba opisivati, to je Događaj«.

Event, l`évenement, sluchenie, Ereignis...

Detaljnije...

Omladinski pokreti u Srbiji

Od plišane revolucije do nacifikovane reakcije

Ukoliko pitanje društvenih događanja razmatramo sa stanovišta generacijske recepcije istih, tada se susrećemo sa širokim, složenim, a donekle i reprezentativnim pristupom stanju jednog dela društva i smerovima njegovih kretanja. Utoliko je i reagovanje omladinske populacije na zbivanja u stanovitom društvu lakmus njegovih tendencija. Uzmemo li u obzir sam početak razaranja i tragediju u kojoj je nestala SFRJ ne treba zaboraviti studentske demonstracije iz 1991. godine u kojima su bili prisutni oduševljenje, energija i želja za promenom, predosećaji nadolazeće destrukcije i nesreće, no ipak bez jasnih predstava o tome kako dejstvovati i bez značajnog uticaja na demokratizaciju društva ili antiratnu opredeljenost. Ako se prisetimo činjenice da su sa istih mesta odakle su uzvikivane poruke „plišanih revolucionara“ nedugo potom bili prisutni ratni pokliči i blagosiljanje ponositih vitezova vere i vojnika partije/a, onda se može reći da je revolucija bila odveć plišana i žalobno neuspešna. Ujedno je pokazala i da postoji, na nesreću neveliki, tihi i tanušni potencijal koji ipak svesno sagledava događaje. Takva svesnost je svoje mogućnosti počela da realizuje van sumanutog okruženja i da nastanjuje druge, često predaleke, meridijane. Inicijalna „kapisla“ osipanja mladih stručnjaka bila je ista ona čiji je kuršum bio namenjen „vekovnom neprijatelju“ (sa kojim je život vekovima deljen!).

Detaljnije...

Spletkarenje dvorskih d(r)ama

U povodu inicijative za rehabilitovanje monarhije

Život naroda na Balkanu često se zna okvalifikovati kao evidentiranje istorijskog kašnjenja, pa je promatranje ovdašnjih zbivanja umnogome nalik na muzeološki egzibicionizam in vivo. U svetlu narečene pretpostavke može se ući i u tumačenje zanosa državnih zvaničnika, ali i pozamašnih narodnih masa, povodom re-uzemljenja posmrtnih ostataka članova porodice Karađorđević. Samo poslednja dva događaja – sahrana kneza Pavla i „povratak“ kralja Petra II – potvrda su monarhomanijskog sindroma što se, ne baš tako skoro, zapatio i razvio do stanja od kog zavisi opstanak države, te čak i životni standard njenih građana!? Stvar naivne i neuke razmene za naivni i neuki puk (ili sopstvenu patologiju romantizma): Mi nama kralja, on nama radost blaženog života. O tempora, o mor(on)es!

Detaljnije...

Milan Kangrga: Nacionalist je primitivna i nezrela osoba

Patriotizam je – usprkos tome što „lijepo zvuči“ na prvi pogled – ipak jedna bitno egocentrična pozicija. Zašto? Upravo zato što već u njegovu pojmu (bitnom određenju!) leži nepoštovanje čovjeka kao čovjeka, pa se poput nacionalizma svodi na puku biologijsku (da ne kažemo „zoologijsku“!) osnovu i bitnu orijentaciju.

Nacionalist i nacionalizam (pa kao što vidimo i patriotizam) ostaju i zastaju u predvorju ili na pragu povijesnog i ljudskoga, pa u sebi ne sadrže nikakvih istinskih humanih vrijednosti, nego su naprotiv antipod ljudskoga.

Detaljnije...

Novosadska i belosvetska posla i škandali

Pušenje zacelo lepotu i svežinu cvetanja obara

Zmaj Jovin „Javor”, koji je izlazio tri puta mesečno (1862–1863), u broju od 5. 4. 1862, pod naslovom „Odveć rano pušenje duvana”, upozorava kako je prerano pušenje nezreloj omladini „odveć škodno”. Ono dovodi do tromosti i malaksalosti u takvoj meri da ta stvar mora pred „veliku publiku” da dođe, kako bi roditelji, državnici i „vaspitatelji” shvatili „kako se slabo lula i cigara sa celima pametnog vaspitanja složiti da”.

Dobro kaže slavni putnik dr B. Seman: „Smešno je kad ko pomisli, da pametan čovek druge pametnije zabave nema, već po sat-dva sa ozbiljnim licem, sa privlačenjem atmosferska zraka, nesnosnu, otrovnu travu goreti, i od usta odžak praviti”. Kada mladić puši, telo je svakom uplivu izloženo: krv naglije kroz žile bije, živci življe rade, nabreknuti i puniji su „sasudi” sviju sokova u telu, a osobito u mozgu. Zbog toga se ne sme dopustiti „nezrelom dečaku, dražljivom momku, i živosnom mladiću da lulu ili još škodljiviju cigaru puši, koja će ga predražiti, i sokove mu što su mu za dalje razvijanje tela nužni poharčiti”. Ako ništa drugo, pušenje će mu „zacelo lepotu i svežinu cvetanja oboriti”. Sem toga, sa prvom cigarom ili lulom zapali se u nezrelom dečaku ili mladiću mnogo želja, pohlepa i uobraženja koja su donde u njemu dremala, a svaka krepost koja ga je do tada krasila sa prvim dimom duvana odleti i iščezne. Što je najgore, ko može da negira da „cigara i lula nezreloga momka ne navode u krčmu, možda i u palinkare, jer isušen, predražen grkljan traži kakvu suprotdraž, i narav oće svoje da održi”. Što duvan počne, to „dočinje” pivo, vino i rakija i „predraženje biva sve veće i veće”. 

Detaljnije...

Parkiranje

„Pješaci sačinjavaju veći deo čovečanstva. Više od toga – njegov bolji dio. Pješaci su stvorili svijet. Oni su sagradili gradove... Oni su raširili kulturu po cijelom svijetu... A kada je sve bilo gotovo... Pojavili su se automobilisti... Počeli su da gaze pitome i pametne pešake.“

(Iljf i Petrov, Zlatno tele)

  

  Kada sam došao (iz Banata) da studiram u Novi Sad, bilo je to početkom tekućeg milenijuma, u gradu nije bilo javnih parking mesta koja su namenjena za parkiranje vozila osoba sa invaliditetom. Takvih parking mesta danas ima dosta u gradu, ne znam da li ih je dovoljno, ali ih ima. Ona su poznata među građanstvom kao „mesta za invalide“ ili „parkiranje invalida“ (sic!). Priznajem, ja ih nikada nisam koristio da malo posedim na njima, niti me je neko tu uparkiravao, uglavnom sam parkirao automobil.

Detaljnije...

Leva strana tribine

Kada se pomenu reči „navijač“, ,,huligan“, ,,ultras“, ,,tifozi“, obično na pamet prvo padnu svi oni mišićavi, besni momci koje nikako ne želite da sretnete u gradskom prevozu ili kao nepozvane goste na svom rođendanu. Uz njihovu pojavu gotovo uvek se vezuju problemi sa policijom, navijačima suparničkog tabora i korišćenje desničarske, ili, ako više volite, fašističke ikonografije. Ne morate biti ekspert za desni ekstremizam, član neke od nevladinih organizacija, novinar tzv. antisrpskih medija ili diplomirani sociolog da biste se uverili u ove moje tvrdnje. Samo jedan letimičan pogled bačen na „kop“ dovoljan je da se uverite da se u moru zastava, šalova ili transparenata mogu prepoznati svastike različitih oblika i veličina, oznake SS divizija i ostali prateći simboli pomenute ideologije, u zavisnosti od toga koja je zemlja u pitanju. Naravno, nacistički pozdrav, uzdignutu desnu ruku, ne moram posebno da naglašavam. Ti simboli postali su odomaćeni u navijačkoj subkulturi i predstavljaju svakodnevnicu navijačkog folklora, pa nije za čuđenje da niko ne dovodi u pitanje njihovo korišćenje. Osim gore pomenutih eksperata, novinara, aktivista i drugih osvedočenih „izdajnika“. 

Detaljnije...

Risiver

HEHE JESUM LI VAM PRICAO ONO KAD SAM RADIO KABLOVSKU I ODEM U VOJVODE STEPE U SOLITER NA POSLEDNJI SPRAT U GAJBU NEKU DA NAMESTIM RISIVER NEKI LIFT SAV OLUPAN SPRICEVI SLOMLJENA OGLEDALA TREPERI NEONKA JEZIVO SKROZ OTVARA "RIBA" BRKOVI NIJE SE KUPALA GODINU DANA UNUTRA SMRDI ZAPRSKA ONA IMA TU OKO TRIDESET GODINA KAZE OTAC NIJE TU ALI TU SU MACEHA S KOJOM NE PRICA I POLUBRAT MLADJI HAHA I POKAZUJE MI TV EI NIS IZ SEDAMDESET I TRECE JA SE HVATAM ZA STOMAK A ONA KAO NE ZNAM HOCE LI MOCI NA TOM TV AKO NE MOZE ONDA DA PROBAM KOD NJE NA TV KARTICI NA KOMPU HAHA A ISPOD STOLA JOJ PAPIRICI OD CHUNGA LUNGA ZVAKA JBT IMA 15 GOD KAKO SE TO NE ZVACE AUUU REKO SVETOZARE OVO TI JE KRAJ UMRECES U SMRDLJIVOJ PRLJAVOJ GAJBI PENZIONISANOG VOJNOG LICA HAHA PA MI PRICA DA NJENOG OCA ZOVU ZIKA PLOVAK ILI ZIKA PILE JER PRODAJE PILICE NA CRNO NA ULICI SMRZNUTE HAHA ODJEDNOM AAAAAAAAAA KRIK JEZIV KRIIIIK IZ SOBE DO STA JE GDE JE MA NISTA KAZE ONA TO MACEHA BIJE POLUBRATA ONOM DRVENOM ROLNOM OD STARE ROLETNE ONE ZELENE PLATNENE AAA KOJI HOROR KAKO DA SE VADIM JEBO TE BOG KAZEM KOMP TI JE PRESPOR NE MOZE OVDE RISIVER A ONA PA NEMA VEZE BRAT IMA BRZ KOMP KOD NJEGA U SOBI NE JEBENOOO NE I TU ODEMO KOD POLUBRATA U SOBU DECKO CEPA WOW PORED LEZI MACEHA CIRKA RAKIJU I PITA ME OCU LI JEDNU A SOBA KOMORA AUSVIC STYLE AAA SMRAD JEZIV SMRAD LEGNEM POD STO POVEZEM RISIVER RADI PAKUJEM ALAT I BEZIM AAA GADURA ME ZAUSTAVLJA PSUJE BRATA I KAZE MU DA JE SMRAD SRECNI JER CE MOCI DA GLEDA PORNICE A ONA JE OSTALA BEZ KABLOVSKE JER SAM JOJ I ONU SHUGAVU STO JE IMALA POKIDAO DOK SAM POKUSAVAO DA INSTALIRAM RISIVER PITAJU DA CEKAM ZIKU PLOVKA KAO DA POPIJEM KAFU ILI RAKIJU S NJIM SAD CE ON REKO NEKA ZURIM STVARNOO JEZIVOOO BEZIM U ONAJ SMRDLJIVI LIFT I IZVAN SOLITERA LJUBIM BETON NAPOLJU SUNCE ZALAZI SHVATAM DA BOG IMA VISI PLAN ZA MENE DOK NIJE DOZVOLIO DA CRKNEM GORE U ONOM PAKLU KOD ZIKE PILETA ...

Detaljnije...

Gustav

Hologrami nostalgije utisnuti na disk skupa sa nekoliko petominutnih odiseja legendarne mađarske zamlate, danas, po tarifi lokalnog piratskog sineaste, vrede svega stotinak dinara. Kada sam pre nekoliko dana nabasao na Gustava, obradovao sam mu se kao pobratimu u tuđini koga ću ponovo ugostiti... Moja ćerka ga je precrtavala, smejući se njegovoj kosi, a ja sam sledio bledi "tajanstveni plamen".

Svake večeri dvorište se igralo svog egzodusa. Igra se prekidala čim bi neki šmrcavi glasnik objavio da je prošlo sedam. Ustreptale devojčice izlazile bi iz zajedničkih skrovišta, igračke ostajale u prašini, a nedorečene zamisli čekale jutro da se konačno ostvare. Crtani film u 19.15 bio je važniji od svega!

Bučna tevabija bi, dakle, užurbano napuštala bojište i tiskala se uz televizor. U to romantično doba mala, crna kutija (kasnije znana kao zadnjica Nečastivog) bila je totem doma i širila je blage i prijatne energije. Frtalj sata uživanja u crtaću predstavljao je dnevnu dozu iluzije, magnet za fine niti mašte.

Detaljnije...

Sundjer, kreda i sve odreda

Šta kažu, a šta zaista misle profesori

  Streljani bubuljičavim pogledima drhtali su od besa ili nemoći, šamarali vas prekorima i bukvalno, nadimali se od želje da ukažu na pravi put – ne bi li vam što pre videli leđa. Vršili su torture, ali i molili za milost; lovili greške, pa bili ulovljeni u njima, terali vas da učite i učili vas da se terate. Vodali su vas po hotelima perolake D kategorije, skidali s vinjaka (ili razrednih šmizli) da vas popnu na bine i zidne novine. Presretali su vam matorce po haustorima, pa im vrdajući saopštavali da su umesto anđelčića zapatili kretena. Sa svojim demode manirima (ledene trajne, podgrejane pridike, zulufi i zulumi, prsluci, čarape boje senfa) – bili su tako dirljivo senilni. I najbitnije, kad god ih oborite, ustajali su da nastave borbu... Ali, da li ste ikad slutili šta su stvarno mislili o vama?

Detaljnije...
Subscribe to this RSS feed

AkuzatiV - Online magazin

Back to top