Errico Malatesta: IDEJA O DOBROJ VLADI

Nitko sa sigurnošću ne može suditi tko je u pravu a tko u krivu, tko je bliži istini, ili koji je najbolji način da se ostvari najveće dobro za sve i svakoga. Sloboda spojena s iskustvom jedini je način da se otkrije istina i što je najbolje, a ona ne može postojati ako se niječe sloboda mogućnosti pogreške.

Ali kad se govori o političkoj slobodi, a ne filozofskoj, nitko ne misli na metafizičku utvaru apstraktnog čovjeka koji postoji izvan kozmičke i društvene okoline i koji, poput kakvog boga, „može učiniti što god poželi“ u apsolutnom smislu tog izraza.

Kada se govori o slobodi, govori se o društvu u kojem nitko ne bio mogao ograničiti svog bližnjeg bez suočavanja sa žestokim otporom, u kojem, ponajviše, nitko ne bi mogao ugrabiti i upotrijebiti kolektivnu moć da nametne svoje želje drugim pojedincima i grupama koje su izvor te moći.

Read more...

Društvena igra "Hrkljuš"

Teško ćete na prostoru bivše Jugoslavije naći osobu stariju od trideset godina koja nije čula za legendarnu igru „hrkljuš“ iz Top-liste nadrealista. Podsetimo: hrkljuš se igra tako što se učesnici rasporede ukrug i dobacuju se krpenjačom dok vođa ekipe ne podvikne „hrkljuš“. Onaj ko u tom trenutku drži loptu postaje pobednik, dok svi ostali sa žaljenjem konstatuju da su izgubili, padaju nauznak i udaraju se šakom u čelo. U poslednje četiri godine, u Srbiji se intenzivno radi na razvoju varijacije hrkljuša, poznate kao Beogradska povorka ponosa. Pravila su prosta: teret odluke hoće li Prajda biti prebacuje se s jednog nosioca vlasti na drugog dok neko ne vikne „Prajd je sutra!“. Onaj ko je u tom trenutku ministar policije izlazi pred kamere i udara se šakom u čelo, konstatujući sa žaljenjem kako je okupljanje zabranjeno jer se drugačije nije moglo, a sve njegove kolege su pobednici jer su se te neugodne dužnosti uspešno otarasile.

Read more...

Orkestar jedne mladosti

Septembra 1941. godine Kraljevo se nalazi pod nacističkom okupacijom. Ustaničke trupe se približavaju gradu, koji će se ubrzo naći pod njihovom opsadom. Grupa mladih vatrogasaca Dobrovoljne vatrogasne čete se odlučuje na smeli podvig. Rešavaju da se izvuku iz grada i priključe partizanskom odredu “Jovo Kursula”, koji se nalazi u okolini Kraljeva. U tome uspevaju prolazeći pored zbunjene nemačke straže na mostu preko reke Ibar. 

Read more...

Kriza štampe i kontroverzni pojam političke korektnosti

Kriza štampanih medija, u eri globalizovanih (tržišnih) komunikacija, obično se „meri“ kvantintativnim indikatorima – rapidnim opadanjem tiraža, potrošnje i čitanosti dnevne i nedeljne štampe, usled čega, navodno, dolazi i do „pada kvaliteta“ pojedinih priloga, pa i čitavih izdanja, te njihovog okretanja ka tržišno isplativijim „vrednostima“, što su identifikovane kao senzacionalizam, tabloidizacija, „žutilo“, i tsl. Oni štampani mediji, bilo da je reč o njihovim materijalizovanim, ili on line izdanjima, koji su uspeli da se održe na tržištu, a ne podlegnu ovom globalnom trendu, baveći se, prevashodno, informativnim sadržajima, nisu se rešili problema ideološke prirode: odolevajući pritiscima tržišta i ideologije cirkulisanja simboličkog kapitala, prećutno su, odnosno manje-više nekritički, prihvatili dictum tzv. političke korektnosti (political correctness, skraćeno: PC), koji je najčešće asimilovan kao jedna od značajnih kulturnih vrednosti inkorporiranih u uređivačke politike današnjih štampanih medija, ili još upadljivije, kao imperativ politike čitanja, nametnute recipijentima-komentatorima što učestvuju u on line, odnosno interaktivnoj komunikaciji s medijima. Drugim rečima, u šablon političke korektnosti, trebalo bi uklopiti ne samo politiku pisanja i objavljivanja novinskih članaka, već i u politiku čitanja, interpretiranja i prenošenja određenih informacija do njihovih krajnjih korisnika (...)

Read more...

UČINI DA SE NEŠTO DESI (Modiljani i Ahmatova)

Podovi natopljeni alkoholom i zvuci poezije mešali su se sa prigušenim kafanskim svetlom. Sedeo je sam, zavaljen u svoju svakodnevicu i siromaštvo, u društvu poznatog mirisa koji je dopirao iz poluprazne staklene čaše. Opijao ga je Pariz, dok je alkohol bio samo jedan od načina da ugasi žeđ i nahrani strast koju je osećao zamišljajući oči svojih žena. Recitovao je pijan, ali stihove nikada nije zaboravljao. Recitovao je i plakao, rukama čupajući kosu, raskopčavajući košulju i bacajući flekavi kafanski stolnjak na pod. Zvučao je kao bolna violina, tražeći idealne oči, pevajući gradskim ulicama u zoru, hvatajući se za već zgasle lanterne. 

Read more...

Erich Fromm: PRIRODA SADIZMA

Sadistički karakter se boji svega što nije sigurno i predvidivo, onoga što pruža iznenađenja koja bi ga prisilila na spontane i izvorne reakcije. Zbog toga se boji i života. Život ga straši upravo zato što je, po samoj svojoj prirodi, nepredvidiv. On je strukturiran, ali nije metodičan; postoji samo jedna izvjesnost u životu: da svi ljudi umiru. Ljubav je jednako neizvesna. Biti voljen zahteva od subjekta da sam voli, da pobuđuje ljubav, a to uvek donosi rizik odbacivanja i neuspeha. Zbog toga sadistički karakter može »voleti« samo kada vlada, tj. kada ima moć nad predmetom svoje ljubavi. Sadistički karakter je obično ksenofobičan i neofobičan — neko ko je stran stvara novinu, a ono što je novo pobuđuje strah, sumnju i odbojnost jer se tada traže spontane, žive i nerutinizirane reakcije.

Read more...

Veliki igrač

“Šta se vrpoljiš tako? Je l’ ti neudobna stolica? Bije ti Sunce u lice? 'Oćeš da se zamenimo? A ti, ‘de si pobegla? Primakni se malo, neću da te seksualno uznemiravam. E, pazite, ono, frka je. Nije svejedno, sve menjaju u KC. Čistka, samo njihovi ljudi. Meni to ne smeta. To im i pripada. Provali, sve su ili SPS ili SNS. Da znam kako to ide i ja bih se negde učlanio ali se menjaju brže nego generali u banana - republikama, ne mogu to da povatam. Bili i ovi iz Regiona s njima pa i oni pali za tri meseca. Kako? Znam ko je zadužen za nas. Čuo sam za njega. Bio je „žut“ od glave do pete, namazao ga farbom Tadić lično, ali ono, nema frku od toga da radi posao i s njima. Završio je poslove kod njih pa će biti dobar i ovima. On je pre svega menadžer čovek. Veliki „igrač“. Pa da. Oni su glupi  za to. Nemaju pismene ljude. Ovo da su glupi, to je između nas. Okej? Ali, nisu ni oni mutavi. Nije im bitno da li je mačka crna ili bela. Dobro, u ovom slučaju je mačka žuta. Hehehe, hrk, hrk! Bitno je da, znači, mačka bez obzira koje je boje, lovi miševe. DS, SPS, ko će sad da se zeza s tim? Da, on je sad dobar sa SPS. E, ako bude SPS  - milina. Ma i ako bude SNS – to isto. Pustite me da radim ono svoje, ne pitate me ništa i to je to. Šta ima ja da se bunim? Neću valjda da dižem revolucije? Ma, digao bih revoluciju, al’ da imam leđa... Eeee! Ne uspevaju revolucije koje nemaju leđa. Samo ginu bezveze. Neće mene tako da zajebu, ja da se bunim a oni da se izmaknu. Posle mene da stavljaju na neke „crne liste“ i hejtuju! Neka, hvala. Znači, da. Ko voli da se buni i da se žali nek’ izvoli pa će da ga srede k’o mladog majmuna. Lako je tuđim “crvenim banom“ gloginje mlatiti. Hehehe, hrk,hrk!  Jeste, lože se kod nas neki klinci na to. Oni što imaju nerealna očekivanja. Misle da svet sam njih čeka. Ćuti tu, ionako ti tata i mama plaćaju za to. To je da se ima, da se okači, ne da ti koristi. Džabe ti to bez životne škole. Mi smo, lepa moja, završili Akademiju, treba da budemo neka elita a vidi nas sad. Pa je l’ tako? Da, ja sam poručio kapućino... Hvala. Zadrži sitno. A? Jeste, da. Možemo nešto da sredimo. Neki projektić ili tako nešto a ispred celog KC. Ali nemoj mi nešto što je nacionalno, tradicionalno i nemoj mi nešto što je politički korektno. Neću ja da se upecam na to. Ima odma’ da me stave na „crnu listu“. Na šta mislim? Vidi kako, imaju ono sa starim veštinama. Kapiraš? Koje stare veštine i zanati? Kako je moja baba heklala i pravila Vilerove goblene, je l’ to? Pa svi u KC znaju da je to zajeb. I da je dosadno. Pazi, jeste, država daje pare na to ali nije neka kinta. A imamo tu i ove politically correct. Ma, znaš ono, za slepu decu, za ometenu decu, za gejeve, za manjine,  za matore a nepismene, to neću isto. Zašto? Klizav teren, jebote! Znači, kažeš jednu pogrešnu reč i odmah ti se nakače ovi iz nevladinih pa onda kolege počnu da lažno svedoče o tebi i dok ti dokažeš da nisi kriv prođe brzi voz. Postoji bre samo napad – ne postoji demanti. Ima posle i za deset, dvaes godina da kažu: „ Aaaa, tvoje ime mi zvuči poznato... Da nisi ti onaj koji je zlostavljao slepu decu?“. Hehehe, hrk, hrk!  Pusti bre, neću da me pamte po tome. Nego, lepo, da tražimo lovu na pravom mestu od pravih ljudi. Ja znam da neki u KC žele da me blokiraju, znam i ko su. Što te gledam tako? Jer znam ko su. Ne mislim da si ti, samo ’oću da pogledaš ove moje plave okice i shvatiš da je situacija ozbiljna. Neki ljudi rade protiv mene i ti, znači, znaš ko su. Da, Miljković je jedan od njih. Ali, tu su i mala Dana i onaj Rozomir. Kako ne znaš Rozomira? Onaj što je urgirao protiv mene kad me doveo ujka. Pa da, taj! Matori klempavi. Ima tolike uši da njima ’vata signale iz svemira. Hehehe, hrk, hrk!  E, bez zezanja - možemo da uglavimo ovo. Njemu u inat. Pazi, ne zanima me koga i kako i čime i u šta. Ako treba - učlanjujemo se. To nije sporno. Samo da znamo šta se nudi. Jer, vidi, ovo može da ispadne mnogo dobro. Da, i za klince. Nego, slušaj, ti poznaješ igrače. To je najbitnije. Znam i ja par ali su tvoji dobri. Meni, ovaj, nama, stvarno trebaju dobri igrači. Možeš da budeš sto puta obrazovaniji i pametniji od mene ali ako nisi „igrač“ to ti ništa ne vredi. A dobar „igrač“ uvek traži prave ljude. Mi smo ljudi za njega, sto posto. Ovo, ako nađemo pravog igrača, može da nam bude dobro i zbog love i zbog kontakata i zbog prijateljstava i još se i putuje. Pa da, što da ja sebi plaćam avionsku kartu. Pusti sad to. Pare nisu tvoje pa nema ni razloga da se brineš. Državno je to. Hehehe, hrk,hrk!“

Read more...

Žao mi je što sam morao da napišem ovaj tekst

Milion dolara sva vrata otvara. To je pesma, ima na „ju tjubu“ i da bi je neko tamo čuo i da bi je korisnik čuo, mora prvo da ima nalog na „guglu“, da tamo piše da je stariji/a od godina, a onda da klikne da baš hoće to da gleda, iako neki ljudi smatraju da tu ima nečeg uvredljivog i lošeg. Ja sam junački zakoračio oba puta, ne zato što želim da slušam i gledam osobu koja se zove Ana Nikolić koja mi je poznata po svojim pojavljivanjima u tzv. „žutoj štampi“ (kao da danas i ima nekih drugih boja kada govorimo o štampi, ali hajde de) i, nazovimo to, spotovima u kojima se nemilice bacaka glumeći nekakvu strast i nešto, kao, ložeći se, uživa u nekom životu. Eto, napisao sam ime te osobe, a da uopšte nisam morao, na njenom mestu moglo je biti na desetine drugih. 

Read more...

Japan i Haiti u Srbiji

Srbija je podržala vladu Japana u njenim naporima da ispravi katastofu za koju je direktan krivac. Njene agencije su dužne da nadgledaju operatere i firme koje proizvode nuklearnu energiju i koja je znala da firma TEPCO nije ispunjavala sigurnosne standarde, tj. da instalacije i reaktori u Fukošimi nisu bili zaštićeni od cunamija. Naravno, to se sa lakoćom previđa, kako smo već navikli videti i kod drugih katastrofa prouzrokovanih izlivom nafte, gasa ili sl. Za korporacije to je uglavnom prevelik dodatni trošak, koji čini kompaniju globalno nekonkurentnom tako da i sama vlada po zakonima tržišne kompetitivnosti podržava tu logiku. Na kraju to plate građani, dok vladi i korporacijama ostaje najvažnija ušteda koja povećava profit. Kontaminacija ljudi, biljaka, životinja, tla tim ljudima je gotovo nevažna, što je monstruozno i jezivo ali istinito. Takve firme kao i njihovi bankarski pandani su previše velike i važne da bi propale, „too big to fail“.

Read more...

Plitkom poezijom protiv monotonije: PEKINŠKA PATKA

Na zidu Elektrotehničke škole u Novom Sadu 1994. godine osvanuo je grafit: "Čonta, molim te, vrati se!" Nebojša Čonkić mi nije predavao nijedan predmet, ali, dobro sam znao ko je zahvaljujući klasićima neizlečivo zaraženim pankom. Omiljene slobodne aktivnosti na odmorima ("pali cigar’ na cigaru" i "vrti bocu u krug dok se ne isprazni") obično smo upotpunjavali ćaskanjem o svemu, pa i o neobičnom profesoru sa statusom rok zvezde u našoj palanci. Na posao je dolazio ležerno obučen u izlizanu odeću iako je važio za prilično strogog predavača. Ako vas obori na popravni ili želite veću ocenu, ponesite praznu kasetu, njegovu ploču/singlicu ili makar štrudlu sa makom da mu se umilite. Čonta je zdravorazumski izvrdavao pozive za odlazak u "Oslobodilački rat", da bi se 1992. i odselio u Kanadu. Crveni grafit je još dugo krasio izbledelo žutu fasadu, često mi uveseljavajući besciljna tumaranja gradom.

Read more...
Subscribe to this RSS feed

AkuzatiV - Online magazin

Back to top