Odvratni buntovni seljaci

Artur i Petsi "jašu". Zastaju i osmatraju. Vidimo dvorac u daljini a ispred njega seljak radi na kolenima i pokušava rukama, uz pomoć grančice, da iskopa zemlju. Artur i Petsi mu prilaze i staju pred njim.

ARTUR: Starice!
DENIS: Čoveče!
ARTUR: Čoveče, izvinjavam se. Starče, koji vitez živi u onom tamo zamku?
DENIS: Ja imam tridesetsedam godina.
ARTUR: Šta reče?
DENIS: Imam tridesetsedam godina... Nisam mator.
ARTUR: Pa ne mogu da kažem samo: "Hej, čoveče!'
DENIS: Pa mogao si da kažeš: "Denise".
ARTUR: Nisam znao da se zoveš Denis.
DENIS: Pa nisi se ni potrudio da saznaš, zar ne?
ARTUR: Rekoh da se izvinjavam zbog onog "starice", ali si nekako otpozadi izgledao...
DENIS: Ono što mi smeta je što me automatski tretiraš kao nižeg od sebe…
ARTUR: Ali... Ja sam kralj.
DENIS: E baš lepo... Kralj kažeš, a! Pretpostavljam da imaš i palatu i lepu odeću i dvorjane i mnogo hrane. A kako si to dobio? Tako što eksploatišeš radnike! Tako što se držiš zastarele imperijalističke dogme koja održava društvene i ekonomske razlike u našem društvu! Ako ikada bude bilo ikakvog napretka...

Pojavljuje je jedna starica.

STARICA: Denise! Ovde ima neke mnogo lepe prljavštine… Oh! Dobar dan, kako ste mi danas?
ARTUR: Dobar dan i vama. Ja sam Artur, kralj Britanaca… da li znate ko živi u onom zamku?
STARICA: Kralj čega?
ARTUR: Britanaca.
STARICA: Ko su ti Britanci?
ARTUR: Svi mi... mi smo svi Britanci...

Denis namiguje Starici.

ARTUR: ... a ja sam vaš kralj ....
STARICA: Aaaaa! Nisam ni znala da imamo kralja. Mislila sam da smo mi jedan autonomni kolektiv...
DENIS: U zabludi si. Živimo u diktaturi, autokratiji koja se perpetuira i u kojoj radnička klasa...
STARICA: Evo ga opet ovaj, opet o klasama...
DENIS: Oko toga se sve vrti. Kada bi samo...
ARTUR: Molim vas dobri ljudi. U velikoj sam žurbi. Koji vitez živi u onome zamku?
STARICA: Niko tamo ne živi.
ARTUR: Čekaj, pa ko je vaš gospodar?
STARICA: Nemamo ti mi gospodara.
ARTUR: Šta?
DENIS: Jesam li ti lepo rekao, mi smo anarhosindikalistička komuna, svake nedelje se smenjujemo u ulozi neke vrste izvršnog organa.
ARTUR: Da.
DENIS: ... Ali sve odluke tog izvršnog organa ...
ARTUR: Da da, shvatam.
DENIS: ... moraju biti odobrene na sastanku koji se održava jednom svake dve nedelje od strane proste većine u slučaju striktno unutrašnjih poslova.
ARTUR: Ućuti!
DENIS: ... ali dvotrećinska većina...
ARTUR: Ćuti! Naređujem ti da ćutiš.
STARICA: Naređuješ, a? Šta ovaj misli da je?
ARTUR: Ja sam vaš kralj!
STARICA: E, ja za tebe glasala nisam.
ARTUR: Za kraljeve se i ne glasa.
STARICA: Pa kako si onda ti postao kralj?
ARTUR: (nadahnuto) Gospa od Jezera, rukom obavijenom u najfiniju svetlucavu kadifu, držala je Ekskalibur visoko iznad zagrljaja vode u znak Božanskog Proviđenja... da ja, Artur, treba da nosim Ekskalibur... Zato sam ja kralj!
DENIS: Vidi ovako, lujke koje plutaju na leđima po barama i dele mačeve... nije to nikakav osnov za sistem vladavine. Vrhovna izvršna vlast počiva na mandatu dobijenom od strane masa, ne na nekoj farsičnoj vodenoj ceremoniji.
ARTUR: Ućuti!
DENIS: Ne možeš da očekuješ da ćeš sprovoditi vrhovnu izvršnu vlast samo zato što je tamo neka vodena fufa bacila mač na tebe!
ARTUR: Začepi!
DENIS: Mislim, da ja idem okolo i pričam da sam car jer je neka vlažna ženka bacila sablju na mene - bacili bi me u ludaru!
ARTUR: (Hvata ga za kragnu) Zaveži više. Dosta!
DENIS: Aha! Evo ga i nasilje kao konstitutivni deo sistema...
ARTUR: Tišina!

Ljudi (tj. drugi seljaci) se pojavljuju i gledaju.

DENIS: (viče) Dođite i uverite se svojim očima u nasilje, koje je konstitutivni deo sisitema. Pomoć, upomoć, represija ljudi!
ARTUR: (svestan da ljudi prilaze i gledaju) Prokleta seljačina! (gura Denisa u blato i sprema se da odjaše)
DENIS: Opa, jeste l’ čuli ovo! Kako sam ga samo isprovaljivao...
ARTUR: 'Ajmo Petsi.

Odlaze "na konjima".

DENIS: (u pozadini dok se kamera odmiče) Jeste videli kako me teroriše, a? O tome sam vam pričao...

Spunk.org / Kontrapunkt