Moderno evropsko društvo karakterišu dve pojave koje su potpuno urušile nasleđe humanizma: vrednosti su zamenjene profitom a svečanosti i kultovi performansima i spektaklima. Razvojni impuls pojedinca ne tiče se više zajednice od koje pojedinac biva ovim putem otuđen. On u njoj ne nalazi sopstvenu svrhu te nije sposoban da je prihvati jer ona prestaje da bude put ostvarenja čovečnosti moguće jedino u zajednici, odnosno u interakciji i saučestvovanju.

Autori: Peter Klepec i Petar Bojanić

Barem su ekolozi stalno upozoravali da visok privredni rast iziskuje plaćanje visoke cene u planetarnim razmerama, ali stav „posle nas potop“, kao oličenje neoliberalizma, nije uopšte problematizovan a kamo li menjan. Savremena ideologija u poslednje dve decenije ne postavlja ni temeljna, ni radikalna pitanja. Glavni stav te ideologije mogli bismo okarakterisati kao „samo ti troši i uživaj!“ Ta ideologija govori nam da nije važno šta želimo, nego da znamo kako to da postignemo.

"Kakav je to čudan svet u kojem siromašne zemlje subvencionišu bogate!", uzvikuje Džozef Stiglic, analizirajući kako Međunarodni monetarni fond, na osnovu siromašenja bednih zemalja, osnažuje kapital međunarodnih banaka.

Kakav je to čudan svet u kojem siromašni građani subvencionišu imućne korporacije u sopstvenim zemljama? Čudan svet u kojem jedan procenat stanovništva poseduje 99 odsto bogatstva. Kakav je to čudan kauzalni niz u kojem se, dakle, iz mnogobrojnih kanalčića gotovo ničega, kojima jedva da curi po neka crkavica, sve sliva u mali broj širokih kanala kojima kola bujni tok kapitala?