Između svih ugrožavanja čovekovih vitalnih interesa ugrožavanje njegove slobode je od izvanredne važnosti, individualne i društvene. U suprotnosti sa široko rasprostranjenim mišljenjem da je želja za slobodom proizvod kulture i, još specifičnije, da je uslovljena obrazovanjem, postoji opsežna evidencija koja sugeriše da je želja za slobodom biološka reakcija ljudskog organizma.

Jedan čovek pronašao posao, pa odlučio da, kao svaki pošten nalazač, isti vrati vlasniku. Otišao do obližnjeg javnog preduzeća, te pokucao direktoru na vrata.

- Dobar dan, je li ovo vaš posao? - upita čovek.

- Jeste! Zapravo, nije moj, nego moje svastike, ali to vam je isto, porodična vrednost, znate. Kako ste ga pronašli?! - otpozdravi direktor ushićeno.

- Preko veze - odgovori čovek.

- Bogu hvala i nebesima! Već sam mislio da sam ga zauvek izgubio! A tražio sam ga u svim oglasima sveta! Mogu li nekako da vam se odužim? Jeste li za kaficu? - upita direktor.

- Hvala, ne treba ništa, to je bila moja građanska dužnost - odvrati čovek. Posle je prodao račun za struju upola cene i ceo dan se častio šampitama.

Na četvrtoj planeti živeo je poslovan čovek. Taj je bio toliko zauzet da čak ni glavu nije podigao kada je mali princ stigao.

-Dobar dan, reče mu ovaj. Vaša cigareta se ugasila.

-Tri i dva su pet. Pet i sedam su dvanaest. Dvanaest i tri petnaest. Dobar dan. Petnaest i sedam su dvadeset dva. Dvadeset i dva i šest dvadeset osam. Nemam vremena da je ponovo zapalim. Dvadeset i šest i pet su trideset i jedan. Uf! To dakle čini pet stotina jedan milion šest stotina dvadeset i dve hiljade sedam stotina trideset i jedan.

-Pet stotina miliona čega?