Šuga u doba Interneta

Kako danas velika deca igraju “Šuge” na Internetu? Prosto – dovoljno je da se pojavi neka vest, status ili objava u bilo kom obliku, a koja u svom sadržaju pominje npr. žensku osobu za koju se sumnja da je imala više od dva muškarca u životu i da igra krene. Umesto fizičkog dodira lepe se etikete. Igru započinje najbrža ženska osoba tako što ostavlja komentar “Kurva!” Tog momenta učesnica igre ubija svaku mogućnost da iko ikada i pomisli da bi ona mogla da bude kurva. Sa kurvama nema ništa, daje se na znanje svima na igralištu. Posebno muškom delu populacije koja zahvaljujući Facebook tickeru pomno prati kretanje učesnice. Neka je imaju u vidu kada im uskoro bude dosadio fast-food i budu rešili da se ožene, ovo je dama koja dok se druge kurvaju ona vredno vežba pravljenje zaprške i zavijanje sarmi. Odlično se razume i u začine, pa tako ako komentar začini i etiketom “Sponzoruša!” dodaje se još jedna poželjna referenca u CV-ju za radno mesto “poštena žena”.  Činjenica da je sa tatinog budžeta prešla na muževljev (ili planira) i da sama nikada nije zarađivala nije razlog da baš ona ne bude najglasnija u etiketiranju. To nije bitno, bitno je drugome reći “Ti si šuga!” jer to je poenta igre.

Kod muške dece na virtuelnom igralištu omiljena etiketa za igranje šuge je “Peder!”. Mužjak koji želi da svojoj okolini stavi na znanje da je punokrvni mačo muškarac nestrpljivo iščekuje jesen i Gej paradu. Nestrpljivije i od samih gej osoba. To je sezona kada se pravi mužjaci najviše igraju “Šuge”. Parada gej ponosa je možda i više parada strejt ponosa, kada svaki pravi mužjak ne propušta priliku da svojoj okolini, a najviše sebi, pokaže kako sa pederima nema ništa, niti poznaje nekog. Ali jedva čeka da se sa njima upozna ne jesen da se zajedno igraju. Pederi su šugavi, on nije. Naravno, šugav je i svaki muškarac koji ne zna “gde je ženi mesto”. I onaj koji nema želju da namlati nekog geja. I onaj koji je kulturan i pristojan, taj naročito. Peder na kvadrat.Tolerantan na sve i svašta? Alfa pederčina! Teška šuga!

Pomoćne kategorije koje mogu da igraju svi bez obzira na pol su “Folirant!” i “Bolesnik!”.Folirant laže, vara, savesti nema i sva je prilika da ga čeka rezervisano mesto u paklu. Jednostavno, loš čovek koji obmanjuje sve i svakoga na razne načine, a sve u cilju da se predstavi u što boljem svetlu, usmeri sve reflektore samo na sebe i baci u zasenak dotičnog igrača “Šuge”. Folirant vrlo često i prodaje bele bubrege kao bubrege neke druge boje svakome ko je neiskusni daltonista. Jasno je da je to idealna etiketa koja igraču pruža čitav spektar mogućnosti da širokom auditorijumu stavi na znanje da je on iskren, pošten, u duši čist i prosvetljen. Možda ne baš prosvetljen kao sam Dalai Lama jer je skroman i dovoljno svestan sebe, ali sigurno je bar nivo “Braon Dalai Lama pojas treći dan, četvrta neprospavana noć”. Moralni kodeks mu je svetinja i pre bi crk’o nego ga pogazio, ne daj Bože. Ne prodaje ništa nikome, a posebno ne bele bubrege jer ih i ne poseduje. Sa etiketom “Folirant!” tako jednim udarcem ubija više muva koje dosadno lete oko njega.

Obzirom na to da je količina ludila koja sme da postoji u jednom društvu propisana zakonom kao i procenat aflatoksina u mleku, etikete “Bolesnik!”, “Pacijent!” i “Ludak!” su takođe vrlo zastupljene na Internet igralištu. Kada igrač kaže nekome da je bolesnik, ne samo da to automatski dokazuje da je on zdrav i normalan kao dren, već znači i da u bližoj i daljoj okolini igrača ne postoji niko ko je lud ili ko je pacijent. Jer pacijent je uvek neko tamo ko spada u onih dozvoljenih 0,5 posto populacije, što je srazmerno sa brojem mesta u institucijama za mentalno obolele. Ovom etiketom se dakle skida šuga ne samo sa igrača već i sa svih koji su mu bliski i sa kojima je u kontaktu. Jer da je neko iz okoline zaražen logično da bi bio i on jer je poznato da je jedan ludak u stanju da izludi i više od 100 normalnih oko sebe.

U vreme kada je Internet postao prostor gde se družimo, učimo, ulazimo u veze i raskidamo ih, tugujemo, veselimo se, zašto se na tom istom Internetu ne bi i češali tamo gde nas svrbi.  A kažu da je svrab koji prati šugu izuzetno dosadan i tera na stalno češanje. Još uvek nije poznato posle koliko etiketiranja osećaj ošugavljenosti kod igrača ove igre prestaje, ali obzirom da igrača ima sve više i da dosta dugo u toj igri učestvuju, nije na odmet da se pre igranja posavetujete sa lekarom ili farmaceutom, kako bi se odredila tačna doza i kako ne bi došlo do prekomerne upotrebe i ovisnosti.

Da bi se šuga na Internetu potpuno iskorenila opet je potrebno da se desi razvoj, ali ne tehnološki već razvoj svesti svakog pojedinca. Nije dovoljno počešati se da bi se simptomi otklonili. Razvoj je naporan proces koji zahteva dosta posvećenosti, energije i fokusiranja na suštinu, ponekad i odricanje od svih onih stvari koje su zabavne i koje pružaju trenutni osećaj satisfakcije. Imajući u vidu i činjenicu da se nezrelost ne bavi stvarima koje nisu zabavne i realnim sagledavanjem sebe, a da smo mi kao društvo još uvek nezreli, sva je prilika da ćemo se još dugo osećati šugavo. Ako ništa drugo, bar je zabavno gledati igrače “Šuge” koji na svojim profilima drže slike jedne prefinjene Audrey Hepburn dok se kočijaškim rečnikom igraju na igralištu.