Šta znači muzička etiketa "World"? Da li je to "svetska" muzika u smislu tiraža i slušanosti; ili je namenjena nekom posebnom svetu; ili potiče iz nekog jedinstvenog sveta? Zar nije sva muzika iz sveta i za svet?

Reč je o umetnosti koja je ukorenjena u regionima sa dugom i bogatom muzičkom tradicijom, a to su po pravilu ekonomski siromašne oblasti: Kuba, Afrika, Latinska Amerika. Namenjena je jedinstvenom, ujedinjenom svetu, svetu bez podela i granica. Tiraži, ipak, nisu svetski.

Tržišna privreda sa materijalnim napretkom, progresom i razvojem koje neumoljivo podstiče a od kojih zapravo zavisi, iziskuje i neprestano širenje opsega sopstvenog delovanja. Zarad održavanja privida funkcionisanja, neophodno je neprestano povezivanje manjih tržišta u veća te konstantno teritorijalno proširenje tržišnog obrasca. Bez te pretpostavke, privreda stagnira jer krupni kapital gubi motivaciju za nove investicije.

Kada je Nil Jang u pitanju, naziv “Na plaži“ zasigurno ne obećava bezbrižan dan odmora uz lake teme, poletnu muziku i osvežavajuće piće. Radi se o nesvakidašnjem albumu jedinstvenog umetnika, punom neugodnih ali neophodnih preispitivanja, nekoj vrsti privremenog povlačenja i svođenja računa pred nadolazećim iskušenjima.

Umetnik oblikuje materiju kako bi predstavio jednu širu stvarnost u kojoj, pored tela, obitava i duh. Može li se u tom nastojanju osloniti na mali neugledni predmet iz svakodnevice?

Ginter Iker (Günther Uecker) je pripadnik posleratne generacije umetnika. Rođen u tadašnjoj Nemačkoj Demokratskoj Republici 1930. godine, Iker započinje studije u vreme soc realizma. Pre nego što će iz Istočnog Berlina 1953. godine prebeći u Diseldorf, da bi nastavio obrazovanje na Umetničkoj akademiji, na Ikera će uticati delo Kazimira Maljeviča (Казимир Малевич) koji je još 1926. godine izlagao u Nemačkoj. Izgleda da je pored geometrijske pročišćenosti Maljevičevog bespredmetnog sveta kao nosioca nedokučive metafizičke suštine, na Ikera trajan utisak ostavila i energija utisnuta u delo.

Današnja pedagogija samo bledo odražava činjenicu da mi o čoveku i njegovim potrebama više ne znamo (ili ne treba da znamo) apsolutno ništa. Obrazovanje je i te kako politizovano, ideologizovano i u funkciji nečijih interesa.

Snaga savremenog sveta nije duhovna, već materijalna, a dokazuje se u moći da parališe duh koji bi mogao da ga kritički osmisli. Svaki sistem mora dopustiti kritiku svojih postavki. Mora dopustiti da bude ponovo vrednovan i ponovo osmišljen (ne i obesmišljen). Kao što možemo videti, opstaju kruti, nehumani, automatizovani sistemi, kao što je kapitalistička korporativna ekonomija. Duhovni sistemi poput obrazovanja i nauke na različite se načine (pri)klanjaju ekonomiji. No, ona ne voli da deli. Njoj se služi. Da parafraziram Basaru: “naše” Nacionalsocijalističko Ministarstvo prodalo nas je Svetskoj banci, čiji je bivši kancelar u Beogradu, Sajmon Grej (Simon Gray) još 2009. naložio racionalizaciju, privatizaciju i reformisanje kao preduslov daljeg zaduživanja. Nakon vapaja Ministarstva za novom dozom duga, neumoljiva statistička neoliberalna mašinerija Svetske banke isfabrikovala je izveštaj “Raditi više sa manje”. U ovom “proročkom” radu savetodavno-naredbodavnog karaktera, Sajmon Grej je predložio-naložio smanjenje troškova javnog sektora. A Svetska banka proriče samo ono što može da ostvari. Raditi, dakle, više sa manje. Manje čega?

Mi dаnаs ne znаmo NIŠTA. Amnezijа je potpunа. I pre nego otvorimo ustа, sve neiskаzаno, već nemа smislа. Mucаmo, zаpinjemo, posrćemo. Srećom, niko nаs ne slušа. Nikome ne trebа tа nаšа misаo. Nikome ne trebаmo mi. Niko ne trebа nаmа. Slobodni smo.

Mi dаnаs nemаmo NIŠTA. Pljаčkа je potpunа. Hteli bi,ipаk,dа dohvаtimo nešto svoje. Pružаmo ruke, аli, stvаri se rаstаpаju, rаstvаrаju i nestаju. Čаk i zemljа, izmiče nаm ispod nogu. Sve je njihovo. Ništа nije nаše. Slobodni smo.