Nije nemoguće da se, pišući knjigu o Jovanki Broz, Žarko Jokanović uneo u materiju preko sve mere objektivnog beležnika istorije, kao što se ne može isključiti ni pretpostavka jednosmerne istine koju mu je Jovanka kazivala, a on hvatao beleške. Kao takav, iskočio je iz principa prema kom „pesnik nije imanentan pesmi“, ostajući tako duboko uronjen u zamku tumačenja Jovankinog ispovedanja o događajima koje je istorija već obradila na mnogo načina. Jokanovićev pokušaj da bude jedinstven u tom poduhvatu i ekskluzivan u onom segmentu koji je – s obzirom na naslov knjige „Jovanka Broz, moj život, moja istina“ i pompeznu reklamu! – očekivano trebalo da nam otkrije šta se događalo s onu stranu mračne zavese njenog bračnog života s Titom, ostao je jalov u svim segmentima te istine. S obzirom da je i u naslovu sadržana, istina ostaje samo Jovankina, a da pri tom nije dorečena. Čitalac će, s velikim razočarenjem, posle 205 strana konstatovati da je većina onoga što je pročitao, prežvakano makar onoliko puta koliko je proteklo godina od Titove smrti.

Mnoga devojka koja se – željna slave – bar jednom fotografisala u kupaćem kostimu, a da pri tom nema celulit, krive noge, pileće grudi i kvarne zube, smatra sebe manekenkom, starletom, kol-gerlom. To vam je nešto što se zove: devojka bez zanimanja. Ne radi nigde, ali ima hobi koji podrazumeva poziranje pred foto-aparatom, češće pred mobilnim telefonom najnovije generacije, onim „pametnim“, u prostorijama za najintimnije trenutke – može i wc šolja u drugom planu – a sve u svrhu sticanja ulaznice za prazilučki džet-set. Pripadnost tom društvu vodi je direktno u „Farmu“, rijaliti šou poljoprivredno-povrtarske i turbo-treš provenijencije.