"Banke su za pristojan svet, ne za radnike i seljake"

Banke će se otimati o klijente i njihove novčanike. U njih možete ulaziti kad god hoćete, jer trebate vi njima, ne oni vama. Vi ste njihovi klijenti, ne obrnuto-trebalo bi da vas love mrežama ispred svojih ispostava-kažu nam teoretičari kapitalizma. I tako uđete Vi u banku, želite da im ostavite novac ili uzmete kredit za školovanje dece pa im vratite desetostruko, ali u bankama ne spava samo žudnja za novcem i profitom. Nakon što prođete propitivanje kreditnog službenika, nakon što vas provere u kreditnom birou, nakon što ti urade i sa žirantima, idete u sobu 4 gde vaš modni dosije pregleda tročlani tim fashion-account japija, odevenih u armani, obuvenih u pradu i namirisanih chanell-ovima.

Otvaranje olimpijskih igara u Sočiju prilika je da razmislimo o tehnološki vrhunski potkovanom cinizmu savremenog kapitalizma i istorijskog trenutka koji je njim obeležen. Za mene je indikativan bio jedan foto-album zapuštenih stadiona, bazena, velodroma i ostale infrastrukture za igre koje su se održale u Grčkoj 2004. godine. Ništa se u Grčkoj, naime, nije ostvarilo od kapitalističkog sna koji je najavljivan dok se ta infrastruktura izgrađivala, naprotiv, Grčka se nosom zarila u dužničku ekonomsku krizu kojoj su kumovali upravo krediti podignuti ne bi li te 2004. kolevka demokratije izgledala dobro na TV ekranima. 

Selo Ušće, gde su azilanti zamalo završili, nalazi se više od dvadeset kilometara od Obrenovca. Oko baraka u koje je trebalo da  budu smešteni nema ničega, ama baš ničega sem mamutske elektrane. Ali ni ova periferija periferije nije dovoljno daleka od očiju da bi se u nju smestili Drugačiji.

Neki se sigurno sećaju kako smo bili ponosni što su kod nas, u Jugoslaviju, dolazili građani trećeg sveta da bi se obrazovali i da bi živeli život dostojan čoveka. Danas oni koji pokušavaju da protrče kroz Srbiju ne bi li se dokopali zemalja koje sada podsećaju na tu nekadašnju Jugoslaviju nailaze na tradicionalno srpsko gostoprimstvo, naučeno na ratištima devedesetih godina, pa doterano na vojnim vežbama po stadionima, molebancijama, u Zemun polju, Banji Koviljači a taktički usavršenom na poslednjim manevrima u Obrenovcu. I pošto sam obrenovčanin, osećam posebnu odgovornost povodom ove teme. Najnoviji izlivi ksenofobije-iz-komšiluka potvrđuju ono što odavno tvrdim: za rasizam nije potreban bilo kakav kontakt sa ljudima različite boje kože, iako je naizgled neizbežna pretpostavka da je "neka druga rasa" potrebna da bi se rasizam u jednoj zajednici pojavio i/ili razvio.