Tu nedavno opet sam sreo onu riđu jesena na keju pod mojim prozorima, duž širokih pepeljastih pločnika zatrpanih lišćem. Prva mi je pomisao bila da izvadim kartu za "Panoniju ekspres" i - pobegnem. Raznosač mleka, poštar, moja tašta i još neki znaju za tu moju iznenadnu i neočekivanu slabost: u jesen uvek nestanem iz Novog Sada. Činim to zato što se svakog novembra, kao po nekom smušenom pravilu ponovno zaljubljujem u stari most pod tvrđavom, u lavirint krivudavih sokačića oko Matice srpske i Temerinske pijace, u dva prozebla labuda koja kašljucaju u jezeru Dunavskog parka, u jednu violinu kod "Marasa" ili dve violine kod "Stolca" - i što sve bespomoćnije prirastam za ove ulice, za ovu užurbanost prolaznika, za lepršanje jutarnjih i večernjih izdanja na bulevaru i za šarenilo izloga koji krupnim četvrtastim očima žure u izmaglicu i monotono sivilo prosute kiše.

Pušenje zacelo lepotu i svežinu cvetanja obara

Zmaj Jovin „Javor”, koji je izlazio tri puta mesečno (1862–1863), u broju od 5. 4. 1862, pod naslovom „Odveć rano pušenje duvana”, upozorava kako je prerano pušenje nezreloj omladini „odveć škodno”. Ono dovodi do tromosti i malaksalosti u takvoj meri da ta stvar mora pred „veliku publiku” da dođe, kako bi roditelji, državnici i „vaspitatelji” shvatili „kako se slabo lula i cigara sa celima pametnog vaspitanja složiti da”.

Dobro kaže slavni putnik dr B. Seman: „Smešno je kad ko pomisli, da pametan čovek druge pametnije zabave nema, već po sat-dva sa ozbiljnim licem, sa privlačenjem atmosferska zraka, nesnosnu, otrovnu travu goreti, i od usta odžak praviti”. Kada mladić puši, telo je svakom uplivu izloženo: krv naglije kroz žile bije, živci življe rade, nabreknuti i puniji su „sasudi” sviju sokova u telu, a osobito u mozgu. Zbog toga se ne sme dopustiti „nezrelom dečaku, dražljivom momku, i živosnom mladiću da lulu ili još škodljiviju cigaru puši, koja će ga predražiti, i sokove mu što su mu za dalje razvijanje tela nužni poharčiti”. Ako ništa drugo, pušenje će mu „zacelo lepotu i svežinu cvetanja oboriti”. Sem toga, sa prvom cigarom ili lulom zapali se u nezrelom dečaku ili mladiću mnogo želja, pohlepa i uobraženja koja su donde u njemu dremala, a svaka krepost koja ga je do tada krasila sa prvim dimom duvana odleti i iščezne. Što je najgore, ko može da negira da „cigara i lula nezreloga momka ne navode u krčmu, možda i u palinkare, jer isušen, predražen grkljan traži kakvu suprotdraž, i narav oće svoje da održi”. Što duvan počne, to „dočinje” pivo, vino i rakija i „predraženje biva sve veće i veće”.