Na zapadnom Balkanu danas se i najbezazlenija jugonostalgija smatra, s pravom, opasnom u vremenu brisanja jednog pamćenja i konstruiranja novoga (ili u vremenu prisilne amnezije i prisilnog pamćenja) (Ugrešić, 1996), jer remeti novu nacionalističku sliku prošlosti. Najopštije govoreći, danas su prisutne dve vrste pamćenja socijalizma, tj. dve odvojene dimenzije opažanja i procene socijalističke prošlosti: prva se odnosi na komunistički politički sistem, a druga na društvenu stranu poretka na nivou svakodnevnog života i ličnih biografija. Prva dimenzija obično je negativna, druga je složenija i dvoznačnija. Prva se oslanja na službena dokumenta i propise, druga na oralnu istoriju, tj. na doživljaje koji se prenose usmeno.

Sećao se...

Danima je kišilo. Olovni oblaci su prekrili grad, pritiskajući krovove kuća. Vlažno drveće je pružalo crne grane kao vapaj. Pogrbljeni retki prolaznici zamicali su brzim koracima. Sve je bilo mokro, sumorno, sivo.

Izašao je iz kuće žurno, kao da ga neko goni. Nije mogao da ostane u njoj ni trenutka više. Drugovi, s kojima je delio stan, poticali su iz dobro stojećih kuća. Bili su vedri, bučni, razigrani, nepoterećeni. Ozbiljni, mršavi, večno zabrinuti dečak, čiji se život među njima sastojao samo od školskih obaveza, bio im je sasvim nerazumljiv i neprihvatljiv. Krupna, stroga gazdarica posmatrala ga je podozrivo, sumnjičavo. Osećao je da ga ne voli i čudnu zebnju dok bi prolazio pored nje. Želeo je što pre pobeći. Pogled mu se zaustavio na stolu postavljenom za doručak i kafi koja se pušila. Skoro mu je pozlilo od razdirućih grčeva gladi. Kod kuće je rekao da ima plaćeni doručak. Nije želeo rastuživati majku.

Njegov Maribor je ,,tak fejst nor". Tamo je rođen 1958. godine. Posle povrede u srednjoj školi nije se više mogao baviti košarkom pa je, kako je rekao u jednom intervjuu, ostao bez smisla života. Vrlo brzo ga je opet pronašao, kad je na moru opazio koliko uspeha imaju tipovi s gitarama. Od tada se počinje aktivnije baviti  muzikom, a danas je iza njega značajna karijera tekstopisca, pevača i muzičara. Okušao se i u sferi književnosti. Nedavno je izašla njegova knjiga ,,Druga žena u haremu”. Za sebe kaže da je ,,nekada bio najtalentiranija ljenčuga”, a da je danas ,,neumorni radnik". O tome svedoči i činjenica da je u poslednje dve decenije skoro svake godine izdavao album, često sa sasvim različitim muzičarima i u drugačijim žanrovima. Njegova najpoznatija grupa je svakako Lačni Franz, a posle nje osnivao je bendove zanimljivih naziva: Ambasadorji užitka, Orkester Adijo pamet, The Gypsy Swing Band, Cover Lover. Tokom karijere prošetao se kroz razne vrste muzike, rokenrol, swing ("gipsy swing"), etno, šansona...