Evo jednog zgodnog mentalnog eksperimenta: probajmo da ne mislimo o (npr.) stiroporu jedan minut. Ništa drugo, samo da ne mislimo o stiroporu. Ubrzo ćemo shvatiti da je to nemoguće. Sve o čemu ćemo razmišljati u tih 60 sekundi biće stiropor, stiropor, stiropor, i kako da ne mislimo o toj beloj pufnastoj i penastoj stvari u koju pakuju tehničku robu i koju guraju u termoizolaciju.

Iako nam stiropor do tada nije ni padao na pamet, truđenje da nešto ne radimo čini da radimo baš to. Ovo je primer koji je u svojoj knjizi „Protiotrov: Sreća za ljude koji ne mogu da podnesu pozitivno razmišljanje“ (2012) upotrebio kolumnista „Gardijana“ Oliver Berkman. Naime, prema idejama profesionalnih zagovarača „pozitivnog mišljenja“, prosto ne treba misliti na loše i ružne stvari. Po istoj stiropornoj analogiji, ovo je jednostavno nemoguće. Previše razmišljanja o tome da ne treba razmišljati o negativnim stvarima čini da razmišljamo samo o negativnim stvarima na kraju dana.