Postoje najmanje dve zablude: “Lili Marlen” nije koračnica i iza nje nije stajala propaganda Trećeg rajha, već su je nemački vojnici sasvim spontano zavoleli.

Autor: Danijel Nišević

“Lili Marlen” nije koračnica nego šlager. Nije ni delo Ministarstva propagande Trećeg rajha, čiji je prvi čovek, moćni Gebels, dobijao napade besa pri pomenu “Lili Marlen”. Jasno, ako se zna da tekst pesme ne poziva u borbu i polaganje života za otadžbinu, naprotiv, on izražava čežnju vojnika za mirom i povratkom kući. Postoji Gebelsovo naređenje o zabrani javnog izvodjenja ove pesme, ali je ogorčenje vojnika na frontovima bilo toliko da je zabranu povukao već posle nedelju dana!

Tu nedavno opet sam sreo onu riđu jesena na keju pod mojim prozorima, duž širokih pepeljastih pločnika zatrpanih lišćem. Prva mi je pomisao bila da izvadim kartu za "Panoniju ekspres" i - pobegnem. Raznosač mleka, poštar, moja tašta i još neki znaju za tu moju iznenadnu i neočekivanu slabost: u jesen uvek nestanem iz Novog Sada. Činim to zato što se svakog novembra, kao po nekom smušenom pravilu ponovno zaljubljujem u stari most pod tvrđavom, u lavirint krivudavih sokačića oko Matice srpske i Temerinske pijace, u dva prozebla labuda koja kašljucaju u jezeru Dunavskog parka, u jednu violinu kod "Marasa" ili dve violine kod "Stolca" - i što sve bespomoćnije prirastam za ove ulice, za ovu užurbanost prolaznika, za lepršanje jutarnjih i večernjih izdanja na bulevaru i za šarenilo izloga koji krupnim četvrtastim očima žure u izmaglicu i monotono sivilo prosute kiše.