Nemoćni alfa mužjaci

Ilustracija: Adam Baker Ilustracija: Adam Baker

Autorka: Tatjana Greif

O fenomenu maskulinosti na ”brdovitom” Balkanu, u državama i državicama koje su izrasle na zgarištu nekad zajedničke domovine Jugoslavije, mogli bismo pisati do u nedogled. Kulturno, istorijski, folklorno, etnološki, sociološki i politički to je i inače neiscrpna zona. Maskulinost i njen ekstremni aspekt mačizam, »pravi«, prirodom dat muškarac i njegova uloga, sveta misija potentnog alfa mužjaka, badže, semenosejača i oplodioca, osvajača ”pravih” žena. Glave arhaične porodice, svesnog patrijarhaliste, pristaše obilne mesožderske hrane i oštrih pića. I – strasnog navijača lokalnog sportskog kluba, po svoj verovatnoći fudbalskog. Pojam tradicionalne balkanske maskulinosti i njenog mačističkog ogranka je takoreći neopisiv, nemoguće je obuhvatiti ga jednom ili bilo kakvom definicijom uopšte. Zato ćemo ka mačo masuklinosti proviriti samo kroz jednu pukotinu – kroz sport, tu relikviju ekskluzivnog, čistog mačizma.

Kao i mačizam, i sport na ovim prostorima ima večno pravo na prebivalište. Što je mužjačkiji, grublji i neotesaniji, tim bolje. Sportu se daje neobično mnogo prostora u medijima. Sportske strane u dnevnim novinama po svom broju daleko prevazilaze stranice kulture. Novinska izdanja ponedeljkom sadrže skoro samo sport. Na srednjim stranicama dnevne štampe šepure se obimne sportske rubrike, propraćene masom fotografija u boji, radijske i televizijske vesti uvek i u svim terminima sadrže rubriku ”sport”, dok rubrika ”kultura” nastupa u izuzetnim slučajevima, recimo, u glavnim vestima. Svedoci smo opšte poplave elektronskih medija i sadržina namenjenih sportu, proizvode se preopširne sportske emisije u kojima zna da se do u nedogled diskutuje o jednom jedinom golu, ili o tome zbog čega se taj gol nije dogodio iako je trebalo da se dogodi.

Foto: russian-ultras.com

Sportski novinari, koji se zovu komentatori, karakteristično vulgarnim, militatnim žargonom zagrejanog sportskog bojišta koje podseća na večno ratno stanje, predano i istrajno zaglupljuju narod. Sport je rat u mirno doba. To dokazuje već i sama sportska terminologija. Ne samo da je u pitanju militantni diskurs koji vodi poreklo iz vojničkog arsenala – napad, juriš, sukob, ofanziva, manevar, sastav, proboj, odbrana, pobeda, poraz, protivnik, neprijatelj, rival, boj, invazija, opsada itd. – i suočavanje dve sile, pri čemu jedna nužno pobeđuje drugu, dok ova druga ostaje pobeđena i poražena, već i čitava paleta rasističkih, nacionalističkih, ksenofobičnih i homofobičnih praksi u kontekstu sporta i navijaštva.

Uzmimo za primer fudbal. Navijački klubovi imaju karakteristično zastrašujuća imena: Grobari, Južni Front, Delije, Bad Blue Boys, Armada, Varvari, Torcida, Green Dragons...

Foto: Klix

Sportska okupacija medijskog i javnog prostora, naravno, ima svoj cilj. Sport je nacionalna svetinja koja se sistematično upotrebljava kao sredstvo za odvlačenje pažnje populusa sa važnih političkih i životnih tema, sredstvo za depolitizaciju i demagnetizaciju uma. U mas-medijima i sferi pop-kulture sport postaje instrument za sistemske potrebe po receptu ”hleba i igara” ili ”zavadi pa vladaj”. Pomoću sporta se veoma lako potpaljuju niske strasti, nacionalizam, netolerancija, rasizam, ksenofobija, homofobija. Orkansko zavijanje fudbalskih hordi i dimne bombe na stadionima, molotovljevi kokteli, baklje, pijano razbuktavanje nacionalističkih strasti na tribinama, nacionalno slavljenje ”naših heroja”, naše momčadi sa medaljom oko vrata, uvek iznova i svuda. Javni mitinzi dobrodošlice, kada se ”naši momci” vrate iz inostranstva. Jeste li ikada na aerodromu doživeli masovni svečani doček nacije za kakvog naučnika ili umetnicu? Ne, niste.

Foto: lainformacion.com

Hirurzi mišljenja dobro znaju kako lako mogu da se rasplamsaju niske, skrivene sportske strasti, i uz njih afektirane predrasude kada su u pitanju one najslabije, najpotisnutije, rubne grupe, kao što su gejevi i lezbejke. Kako lako mogu da se manifestuju kao masovna grupna katarza homofobije i mržnje. Upravo sportski huligani su oni koji veoma rado, veoma često i veoma vidljivo manifestuju nasilje nad gejevima i lezbejkama, oni koji pišu grafite ”Smrt pederima!”; fudbalsko nasilje redovno prati parade ponosa po celom Balkanu i Istočnoj Evropi. Potrebni su čitavi bataljoni policije, koji učesnike parada čuvaju od mržnjom zadojenih ekstremista, fudbalskih i klerofašističkih, što je često jedno te isto. Setimo se samo krvavih parada ponosa iz Zagreba ili Beograda; na Balkanu svaka parada ponosa već u svoje svitanje dobija ”sportsku prognozu” pretećih poruka, najavljenu porciju nasilja koje će se dogoditi ukoliko pederi budu slučajno razljutili prave muškarce, uzorne hetero-momke, te mamine sinčiće.

Veštački travnjaci nisu samo prepuni pesticida, tu su i ostale kontaminirane stvari i đubre. Austrijska nobelovka Elfriede Jelinek šarenoliki militarizam u ”zdravom sportskom duhu” lepo obuhvati mišlju koja glasi: ”Sport, ta tvrđava malog čoveka iz koje može da puca. ”

SARAJEVSKE SVESKE br. 39-40
(prevela sa slovenačkog: Ana Ristović)

.

.

.

Molimo da, pre unosa komentara, procitate Pravila koriscenja

REDAKCIJA

Akuzativ

AkuzatiV - Online magazin

Back to top