ZALUĐENI BILO ČIME

Čuveni istraživač Zinovjev je primetio da mediji za sebe vezuju pažnju ogromne većine stanovništva, snabdevajući ljude bilo kakvom informacijom – spletkama, zabavom, senzacijama. Oni imaju za ovo neograničena sredstva, najsavremeniju tehnologiju i razrađene metode. Nemoguće je izračunati koliko vremena i snage gube ljudi sedeći pred televizorom, čitajući novine i časopise, slušajući radio. Čovek može da troši produkciju medija i u samoći sedeći kod kuće, dok je u prevozu, čak i za vreme rada.

Mediji su u funkciji „ubijanja vremena” koje predstavlja jedan od najvažnijih problema savremene civilizacije.

Sloboda u izboru zabave uistinu je prividna. Čuje se i vidi ono što je unapred pripremljeno. Beg u zabavu i iluzije ogledalo je svekolikog života, i tome se jedino može suprotstaviti ličnost koja ima kritički odnos prema okolini. Zadovoljstvo se ne može postići ispraznim zabavljanjem, već što aktivnijim prihvatanjem stvarnih vrednosti. Mediji izveštavaju o svemu onome što je stvorila industrija dokolice, koju karakteriše trka za profitom. Čovek savremene civilizacije oseća depresiju i dosadu. Mediji treba da izgrade kritički odnos prema ponašanju i uklapanju savremenog čoveka u potrošačku dokolicu. Dok se forsiranjem zabavnosti, begom i kompenzacijom pojedinac otuđuje od zajednice (sve se više utapa u vlastitu osamljenost i nesavladivu dosadu i teskobu), dotle produktivnim odnosom prema sebi i drugima čovek živi autentičan život (na primer, aktivno bavljenje sportom, s jedne,i nekritičko, pasivno posmatranje TV prenosa, s druge strane).

Zabava se ne može svesti samo na ono za šta se zalažu savremeni mediji: opuštanje, razbibrigu, na stanje omamljenosti i „iživljavanja”. Zabava često znači lažnu slobodu, „slobodu u rezervatu”. Njena osnovna funkcija svodi se na odvajanje ljudi od svakodnevnih briga. Međutim, ako je zabava dopuna, privremeno bekstvo u druge prostore, ona začas postaje lažna po sadržaju i smislu. Bežanje od problema, traženje razbibrige, nadoknade i zamene, znači udaljavanje zabave od nas samih, njen pad u dehumanizaciju, koja čoveka vodi u besmisao i „doba praznine”. Mediji bi morali prići ovom problemu dajući mu novu dimenziju i novo viđenje onoga što sputava mogućnosti savremenog čoveka. Oni treba da budu u funkciji oslobađanja naših potencijala, suočavanja sa „onim što je drugo u nama”. Odnos između zabave i ideologije mogao bi se formulisati na sledeći način: što je više briga i strepnji, to je veća potreba za zabavom i spektaklima. U tom pogledu ogromnu ulogu imaju masovni mediji koji prenose spektakle gde se ljudi u gomili i na isti način zabavljaju, potirući svoju individualnost.

Masovni mediji u ogromnim količinama eksploatišu svet zabave. Njihovi serijali o poznatim ličnostima i idolima samo su znak da se zaobilaze urgentni društveni problemi.

Suština masovnih medija sastoji se u tome da odvrate pažnju ljudi. Vodeći ljudi i politička elita kao da poručuju: neka rade nešto drugo, neka nam ne smetaju, neka se zabavljaju. Neka svako postane zaluđen seks-skandalima ili poznatim ličnostima i njihovim problemima, ili nečim sličnim. Bilo čime, samo da nije ozbiljno. Naravno, ozbiljne stvari su za glavne ljude. „Mi” brinemo o tome.

Dragan Koković
Sociolog kulture, profesor na Filozofskom fakultetu, Univerzitet u Novom Sadu
Izvor: Politika