- Written by Željko DABOVIĆ
Ayrton Senna - nešto više od šampiona
In memoriam Ayrton Senna da Silva
(21. mart 1960. - 1. maj 1994.)
„U istom trenutku kada postanete najbrži, neverovatno ste ranjivi. Jer, u jednoj sekundi sve može da nestane. Baš sve. I te dve krajnosti dovode do toga da sebe upoznajete sve dublje i dublje“, govorio je Senna.
Nije potekao iz zloglasnih brazilskih favela; kao sin bogatog veleposednika pripadao je 'privilegovanima', što je potreban ali ne i dovoljan uslov da bi se neko predstavio svetu kao što je to on učinio. No, Ayrton Senna je imao nešto više od oreola šampiona Formule 1, njemu to nije bilo dovoljno. Posedovao je neku auru magičnog realizma latinske Amerike, neke leptire koji su pratili Markesovu Remedios.
Njegov stil je bio drugačiji. Senna je plesao je po pistama Formule 1, radovao se kiši, želeo pobedu ili ništa. „Stremim da saznam koje su mi granice, zenit mog organizma i moje psihe. To je cilj mog života".
1. maja 1994. godine poginuo je Ayrton Senna, jedan od najboljih vozača u istoriji Formule 1. Mnogi će, uključujući i većinu vozača F1, bez dileme reći - najbolji.
Otišao je u legendu pri brzini od preko 300 km/h, u krivini Tamburelo na stazi u Imoli. „Dan smrti dolazi, sutra ili kroz 50 godina. Svejedno – dolazi". U uništenom bolidu pronađena i austrijska zastava, koju je Senna nameravao da razvije po završetku trke u čast dan ranije nastradalog Rolanda Ratzenbergera.
Tek nakon njegove smrti saznalo se da je davao milione dolara za obrazovanje siromašne dece u Brazilu. Bez medijske pompe i samopromocije. „Bogat čovek ne može da živi na ostrvu koje je okruženo siromaštvom. Svi mi dišemo isti vazduh. Moramo da damo šansu svakome, barem nešto osnovno“, govorio je Senna.
"Ayrton nije bio obična osoba. Tačnije, on je bio veći čovek izvan bolida nego u njemu", bile su reči Frank Williamsa.
20 godina kasnije mi se smislenim čini da je neka, nikad dovoljno osvešćena, potreba za postojanjem mitskog heroja ahilovskog tipa ili nekog romansiranog junaka koji svojom harizmom iskače iz zadatih normi i sivila racionalnosti, izazvala u meni baš toliku tugu tog dana, čijim sam intenzitetom i sam bio iznenađen.
Mnogo je članaka napisano i emisija o Senni snimljeno, uključujući i zbirku pesama koje su napisala deca iz Imole, a koja nosi naziv „U raju nema zidova“.
Željko DABOVIĆ
Novi Sad/Vrbas
.
.
.
Molimo da, pre unosa komentara, procitate Pravila koriscenja