Čovek iz Beograda

I smislio je, da širom Srbije obezbeđuje logističku podršku ljudima koji polažu vozački ispit B-kategorije. Obnovio je ranija poznanstva u desetak opština gde je radio, podsetio poznanike koliko je dvojki poklonio njihovoj deci i unucima i dogovorio da svako od njih u svojoj čaršiji suptilnim metodama srpskog marketinga dojavi da postoji Čovek iz Beograda koji za 100 evra (unapred) logistički garantuje polaganje vozačkog ispita iz prvog puta. Desi li se da klijent položi u drugom pokušaju, vraća mu se 50 evra, a ako, čudom nekim, padne i tad, vraća mu se svih 100. Ni to nije sve. Nastavi li baksuz da polaže i pada, za svako novo padanje Čovek iz Beograda mu, takođe suptilnim, finansijskim kanalima, dostavlja po 100 svojih evra.

Može li poštenije? Zare sa Zvezdare je celu stvar postavio na naučnoj osnovi, na bazi psihološko-transcendentalnog istraživanja tržišta, primereno evropskim standardima. Znao je da dobri srpski domaćini, kad imaju da kupe jedan, dva ili više komada skupih automobila, dodaće i 100 evra da budu sigurni da će ih članovi familije što pre smeti i da voze. A nekako je i srpskije i slađe da se to tako radi. Uvek je dobro imati iza sebe Čoveka iz Beograda. Zare je još obučio svoje menadžere na terenu da potencijalnim kupcima njegove logistike uvek, onak usput, nabace da je Čovek iz Beograda neko ko je uvaženi poslovni partner MUP-a Srbije, a ne stoji loše ni sa Oljom Bećković.

Naravno, u ovom multidisciplinarnom poslovnom projektu, niko i nigde ne pominje prevaziđene poslovne termine tipa ”mito“, “korupcija“, ili, daleko bilo, “nemoral“, a još bi nepristojnije bilo da se neko raspituje na koji to način Čovek iz Beograda sprovodi svoje logističke metode na predsednike opštinskih (policijskih) komisija za polaganje vozačkih ispita B-kategorije.

Tako se svi dobro osećaju, nikog ne grize savest, a posao je, za Zareta i njegov dislocirani menadžment, išao odlično. Povremeno bi se sastajali u kafanama na neutralnim teritorijama, pravili finansijski obračun,  isplaćivali dogovorene provizije, odvajali kusur za one koji su položili iz drugog puta i – čvrsto se držeći poslovne etike - po 100 evra za one koji su nastavili da padaju, jer, i takvih je bilo. Ali, kad se sve sabere,  matematika je četiri godine pokazivala dobar profit.

Dragoljub Zarić se, naravno, nikada nije ni čuo ni video ni sa jednom svojom mušterijom, niti je znao bilo kog člana, kamoli predsednika, komisija za polaganje vozačkog ispita B-kategorije. Još manje je imao veze sa MUP-om Srbije i Oljom Bećković, ako se ne računa da je pre 25 godina sa zamenikom opštinskog načelnika za suzbijanje pušenja omladine išao u istu večernju školu za marksizam u Despotovcu i da B92 službeno gleda radi uočavanja eventualnih mentalitetnih promena u javnom mnjenju Srbije. 

Naprosto, Zaretov psiholološko-transcendentalni projekat je pošao od toga, a i anketno je proverio, da većina kandidata i inače položi iz prvog ili drugog puta. A ko unapred traži nečiju logističku podršku, u ovom slučaju njegovu, obavezno će ukodiranim srpskim refleksom zasluge za svoju prvu vozačku dozvolu u velikoj meri pripisati logističkoj podršci Čoveka iz Beograda i imati fin osećaj da je mudro investirao.  I najčešće je tako i bilo, pa je, posle onih 100 ili 50 evra, Čoveku iz Beograda stizao i bakšiš, što u kešu, što na ražnju, kako dolikuje srpskoj tradiciji. A onim, malobrojnijim, koji su padali i po nekoliko puta, i još dobijali za to stotine evra, Čovek iz Beograda činio se još većim, jer, eto, ima i onih koji su u svom poslu spremni da za svoj neuspeh preuzmu ličnu, materijalnu odgovornost.

Onda su se počele da događaju neke čudne stvari. Jedan Zaretov klijent, iz jedne pomoravske varoši, počeo je malo mnogo da pada na polaganju vozačkog ispita B-kategorije. Deset, dvadeset, trideset puta. I svaki put Zare je slao po 100 evra, braneći svoj brend. Diskretno se i raspitao ko je taj klijent koji mu podriva originalni finansijski sistem i saznao da je u pitanju jedna jako ljupka mlada dama, valjda najlepša u Pomoravlju i šire, kojoj duplo stariji i bogati muž kupuje sve, pa i automobile koje mu je tražila jer žarko želi da ih vozi i negde izlazi i putuje.

Saznao je Zare i to da se ljupka dama baš trudi da položi, da uzima dodatne časove, da svi pričaju kako odlično vozi... Ali, kad je i 53. put izašla da vozi pred komisijom i opet pala, Dragoljub Zarić je konstatovao da je finansijski puk`o.

Više od pucanja mučilo ga je pitanje – gde je sistemska greška u njegovom projektu? Saznao je, pre neki dan, iz novina. Uhapšeni su predsednik komisije za polaganje vozačkih ispita B-kategorije u SUP-u te pomoravske opštine i ljumoborni muž ljupke dame koji je predsedniku komisije davao mnogo konkretniju logističku podršku da njegova draga nikad ne položi.