Konzumeristički voajerizam superbogatih

Dok starica čeka isplatu, na ekranu se smenjuju kadrovi plavokose u glamuroznim pozama – kako sa rimskim hramom u pozadini i u imperatorskoj odori jaše crnog konja; zatim kako u pozlaćenom enterijeru stoji pored partnera sa kojim pozira pored klavira u grimiznoj odeći; a sa bakarnog postolja na klaviru, uzleće soko.

Surealna TV scena je reklamni spot za rijaliti program „Upoznajte Ruse”. U njemu se ruski multimilioneri razmeću sposobnošću rasipanja ogromnih količina novca na pompezno kočoperenje, konkurišući za prvo mesto na globalnom vašaru taštine.

Dok smo bili deca, pitanja koja su nas noću držala budnima a danju terala na sanjarenje su bila „zašto?“ i „kako?“. Kada smo stigli u svet odraslih, preovladala su neka druga pitanja, od kojih je jedno uspostavilo trajnu dominaciju nad našim životima; najvažnije pitanje postalo je „koliko?“

Na životnom putu, različiti ljudi usmeravaju svoje snage u različitim pravcima. Neki žele obezbeđenu egzistenciju i predvidivu budućnost, neki imaju potrebu da stvaraju i svojim delima ostave trag u svetu; jedni su zaokupljeni međuljudskim odnosima, drugi žele da promene svet, treći da ga proputuju. A neki, svim svojim bićem teže sticanju i gomilanju imetka. Kod njih, želju za otkrivanjem sveta je zamenila želja za njegovim posedovanjem.

Bogatstvo najčešće deluje na ljudsku psihu kao što toplota deluje na mlečne proizvode – stvara uslove za razvoj klica koje u kratkom roku dovode do kvarenja.  A nakon klica, dolazi buđ. Ne možemo se svi naći u koži i glavi velikog mogula, ali svi znamo kako izgleda i miriše sir ostavljen neko vreme van frižidera.

Kako se raskoš uvećava i oreol nedodirljivosti raste, uvećava se i zid koji razdvaja imućnike od ostalih ljudi. Saosećajnost i empatija postaju neprimetne pod blještavom aurom superiornosti i silovitom ekspanzijom superega.

Ove zaključke koje zdrav razum sam izvodi su potvrdila i istraživanja. Život u kristalnom zvonu privilegovanog okruženja zatire osećaj elementarne ljudske povezanosti sa svima onima koji se nalaze sa spoljašnje strane Diorovog izloga.

Obične ljude sveta – uprkos brojnim podeljenostima – mnogo više toga spaja nego razdvaja. Dok životi bogatih i moćnih Rusa, Amerikanca ili Srba imaju mnogo više zajedničkog između sebe, nego što imaju sa životima običnog stanovništva svojih naroda.

Naravno, postoje i svetli primeri humanih bogatih ljudi, koji nesebično daju menjajući tuđe živote na bolje. Ali ih nema dovoljno.

Podela čovečanstva koja danas ima najviše uticaja na život ljudi je ona na bogate i na nebogate; na one koji imaju moć, i na one koji je nemaju. Sve ostale podele su od sekundarnog značaja za stvarni život, a od prvorazrednog za održavanje postojećeg stanja nejednakosti.

Posmatram staricu kako se lagano udaljava od poštanskog šaltera čvrsto stežući torbu sa novcem – sumom od koje verovatno treba da preživi ceo mesec. Suma koju će glamurozni par rijaliti programa Upoznajte Ruse utrošiti na jednu – uz doručak polupopijenu – bocu obične vode od 0,75 ml.

Merna jedinica života koju smo prihvatili – novac – na jednoj strani biva primana na infuziju, a na drugoj buja i teče u edenskim vodopadima koji bi mogli napojiti hiljade i milione, a u kojima se baškari nekoliko odabranih.

Živimo u najbogatijem i najnaprednijem dobu celokupne istorije čovečanstva, u kojem po prvi put ikada postoje sredstva i realne mogućnosti da se lociraju i isprave nejednakosti u svetu. Umesto toga, sredstva kojima bi se mogao graditi bolji svet se rasipaju na hirove samoljublja privilegovane manjine i njen konzumeristički voajerizam.

Ono što današnjici, po mom mišljenju, najviše fali, nije više novca, primena nanotehnologije ili povratak tradiciji  – već povratak razuma.

Ana Ćasić (Talassi)