Čekam ispred bankomata u Atini da izvadim dnevnu kvotu od 60 evra. U redu se ne priča puno, samo se tu i tamo uz dubok uzdah čuje fraza „Gde smo završili“, koju prati apatično odmahivanje glavama i poneka ugrižena usna.

Kada je tiranin Pistrat bio prognan iz antičke Atine kojom je vladao, znao je da će morati da smisli nešto izuzetno da bi povratio vlast. On i njegove pristalice su se odlučili za „nebeski znak” i organizovali su pompezan povratak u polis, gde je na kolima pored Pistrata bila smeštena stasita žena u raskošnoj ratnoj opremi, koja je glumila boginju Atinu.

Plavokosa žena puteraste kože i kristalnog osmeha koketno poručuje sa TV ekrana pošte u Nušićevoj: „Želim da budem velika zvezda“. Za to vreme, sitna starica u skupljenom kaputu dolazi na red, koju čujem kako potražuje od šalterske radnice „Svih devetnaest hiljada”.

Ledena doba dolaze i odlaze, vrste se rađaju i izumiru, galaksije se sudaraju, supernove eksplodiraju.

Zemljina kora, čvrsta i stabilna pod našim koracima, leži na podzemnim okeanima tečne magme, koja je u neprestanom pokretu.

Ljudi se udružuju i rastaju, ćelije se obnavljaju i dele, imperije se uzdižu i propadaju.