Nenad MARINKOVIĆ

Published in UGAO
October 2

Ovde je naš ulazak u dvadeset prvi vek

“Neverovatno.” U intervjuu iz 1997. godine za časopis Arkzin, Dušan Makavejev je tom rečju opisao činjenicu da niko u tadašnjem Beogradu nije uočio stravičnu simboličku vezu između društveno-političke stvarnosti devedesetih i filmova koji su obeležili deceniju.¹ Radi se o Kusturičinom filmu Podzemlje i Dragojevićevom filmu Lepa sela lepo gore. Detalj koji je privukao režiserovu pažnju tiče se Miloševićeve ceremenonije otvaranja podzemne stanice u Beogradu.

Published in DRUŠTVO
March 26

Misterije postkomunizma

Foto: Mark Power - The Fall of the Berlin Wall 1989

“Drugovi, ja se ni sada ne stidim svoje komunističke prošlosti”. Tim rečima se završava remek-delo Dušana Makavejeva iz 1972. godine, film “W.R. – Misterije organizma”. Rečenicu izgovara odrubljena glava Milene, glavne protagonistkinje filma, koju posle kratkotrajne ljubavne afere ubija Vladimir Iljič, umetnički klizač iz Sovjetskog saveza.

Published in UGAO
January 21

Žrtvama postkomunističkog terora

foto: Erich Lessing – Workers Council. Yugoslavia, 1952.

Svojevremeno je Benedikt Anderson primetio da nacionalizam nikada nije proizveo niti jednog velikog mislioca. Ta politička ideologija nema iza sebe niti jednog Marksa, Tokvila ili Hobsa, pisao je Anderson.[¹] Možda je razlog tome posve banalan: moderni oblik intelektualnosti zahteva određenu kritičku distancu spram religiozno-mitoloških priča koje čine osnovu svake kulturne zajednice, odnosno svakog nacionalizma. Jedna od tih zanimljivih religiozno-mitoloških naracija jeste ona o srpskom narodu u periodu takozvanog realnog socijalizma. Iako govori o tom vremenu, priča je konstruisana u periodu postkomunističke tranzicije i za potrebe procesa tranzicije. Kako je tranzicija završena, a sve nekadašnje jugoslovenske državice i protektorati integrisani u globalni kapitalistički sistem, bilo bi zanimljivo podsetiti se te priče.