Ian Curtis (Joy Division) - Dok nas ljubav ne rastavi

U ponedeljak, 18. maja 1980. godine, na svim britanskim radio-stanicama se širila vest o smrti Ijana Kurtisa (1956-1980): „Ijan Kurtis, pevač i pisac stihova benda „Joy Divison“, je juče preminuo.“ Njegovom smrću, ovaj čuveni mančesterski post-punk bend je prestao da postoji.

Svoje detinjstvo Ijan je proveo u Hardsfildu, predgrađu Mančestera, da bi se krajem šezdesetih godina, sa porodicom, preselio u Maklsfild, u sterilne, monotone, gotovo identične hladne stambene blokove koji nisu predstavljali zdravo okruženje za pubertetlije. U srednjoj školi se izdvajao po svom fizičkom izgledu i buntovništvu. Dugokosi mladić, koji je uvek skrivao lice i snažnu vilicu, visok, naglašenih i nespretnih udova, neobičnog stila odevanja, našminkanih svetlih očiju, sa crnim lakom na noktima, nije ostajao neprimećen. Voleo je da privlači pažnju, a poznanici su ga opisivali kao jednu od onih osoba „zbog koje biste prešli na drugu stranu ulice“. Još u detinjstvu je bio opčinjen muzikom. Njegovi muzički idoli su bili MC5, Lu Rid, Roxy Music, Igi Pop, Velvet Underground, Džim Morison, Bob Marli. Skupljao je njihove ploče i muzičke časopise, kao što je, između ostalih, i psihodelični hipi časopis „Oz“. Ijan je bio opsednut idejom smrti u ranim dvadesetim, posebno idealizujući život i preranu smrt svojih muzičkih idola, posebno Džima Morisona, a obradu pesme Žaka Brela „My death“, u izvedbi Dejvida Bouvija, smatrao je svojom himnom. Bio je veliki Dejvidov fan, a na jednom od koncerata je čak i uspeo da uđe u njegovu garderobu. Nijedna ideja mu se nije činila nemogućom, koliko god ona bila fanatična.

Read more...

AkuzatiV - Online magazin

Back to top