- Published in KRIVINE
Kako sam postao doktor(ant)
To ti je život a reprizu nema, što bi rek’o moj drug, Rajko konobar, eno ga sad u Parizu, radi moleraj, al' stvarno, živa istina: sedim pre neki dan sa prijateljima u kafiću, kad eto ti ga gazda, viče turu. Hoće da časti i onako, važno, dade nam ga do znanja da „ima razlog“. Tu ti se mi napnemo u njega! Kaže, majstor: „Postao sam doktor“.
Odvalimo se mi tu od smeha, naravno, al' ispade na kraju da je odistinski doktorirao. Vadi onaj valjak, crveni, što se otvara. I unutra stvarno, veliki, debeo, papir, k’o za pozivnice za svadbu, piše - doktor. Gazda, taj moj ortak, doktorirao na temu kreativnog knjigovodstva. Kaže, nije više mogao da plaća knjigovodju, valjda ga ladio za lovu, pa rešio da proba sam. Hvali se, sad mu bolje radi lokal. I stvarno, gledam, oko nas, puna bašta... Svi po mobilni, zadubili se, udaraju k’o da im je poslednje.