Tabui su, znamo to, postupci koje ne smemo učiniti da ne bismo trpeli negativne sankcije svoje okoline. Neke stvari su predmet tabua zato što ih smatramo svetim, nedodirljivim ili čistim. Zabranjen može biti, recimo, pristup određenim delovima hrama ili fizički kontakt s monarhom. Druga vrsta tabua su postupci kojih se gnušamo, kao što su incest, pedofilija ili čitanje „Informera“.

U oba slučaja, tabui nam govore o društvima koja su ih stvorila zato što označavaju šta su ta društva štitila i od čega su se branila da bi ostala na okupu, da bi zajednica bila moguća, ali otkrivaju nam i nevidljive niti društvene moći koje ih po potrebi konstruišu.

Mediji u Srbiji ofrlje su ispratili najblistaviji uspeh srpskog jezika i kulture u tuđini u ovom stoleću — izlazak Srpsko-hrvatskog objasnidbenog rječnika. Ovo epohalno delo doajena hrvatske srbistike Marka Samardžije na 600 stranica donosi sve što bi svako morao znati o srpskom jeziku i kulturi. Neki zlonamernik će reći da je  600 stranica malo mnogo, da je rečnik mogao biti upola kraći jer je autor svaku srpsku reč predstavio dvaput  —  na latinici, pa zatim dva reda ispod na ćirilici, ali taj zlonamernik će time pokazati da ne razume savremenu ergonomsku leksikografiju. To što se oko 75% rečnika sastoji iz belina čitaocu zapravo omogućava da odmori oči i obradi novo i dosad nepoznato. A novog i dosad nepoznatog u ovom rečniku ima za svakoga.