- Written by REDAKCIJA
Dr Nebojša Popov: O POPULIZMU
Foto: MC
Populizam kao poredak karakteriše izvesna otvorenost za “vertikalnu pokretljivost” ne samo “kadrova”, nego i “ljudi iz mase”. U tome je i glavna razlika prema poznatim sistemima totalitarizma (staljinizam, fašizam i nacizam) koji su bili zatvoreniji i rigidniji prema onima koji se – ideološki, politički i socijalno – ne uklapaju u vladajući poredak. I njima, raznim ideologijama, strankama, medijima, nevladinim organizacijama, u populizmu je prepušten izvestan prostor, što je nezamislivo za autentični totalitarni sistem. Taj prostor je širi i tolerancija veća ukoliko je jezgro režima stabilnije, a sve uži kada je i sam režim ugrožen. Populizam kao pokret, a još više kao poredak, počiva na osobenom savezu interesa malih i velikih, sitnih i krupnih, koji srazmerno svojoj moći grabe svoj deo ratnog plena. Kao što je nekada fasada samoupravljanja skrivala razne uzurpacije vlasti i imovine, tako sada tu ulogu ima nacionalistička retorika preko koje se prepoznaju “prijatelji” i “neprijatelji” a koja skriva razbojništvo i lopovluk.
»Staleži« populističke hijerarhije organizovano nastupaju ne samo u pohodima na spoljne protivnike već i protiv unutarnjih neprijatelja. Među njima postoji izvesna podela poslova. Jedni čuvaju jezgro režima, drugi su zaduženi za »sređivanje« univerziteta, treći za gušenje medija, a četvrti za rovarenje u opoziciji. Ništa im ne smeta što se uzajamno i javno najbrutalnije optužuju za krađe i pljačke, uzurpaciju vlasti, pa i za izdaju nacionalnih interesa. I oni koji su spremni da jedni drugima rade o glavi, ujedinjeni u održanju ratničko-pljačkaskog logora, i po cenu sukoba s čitavim svetom, suprotstavljaju se svakoj težnji za uspostavljanjem demokratije.
»Organska zajednica«, kao zajednica »krvi i tla«, uz sva nastojanja da demonstrira jedinstvo nacionalnih interesa i narodno jedinstvo u vlasti, ima izvesne, i poveće pukotine. Čudnovato jedinstvo »totalitarnog pluralizma« puca i pri najmanjem poremećaju ravnoteže snaga. Uzajamno vrebanje – »ko će koga« – nameće potrebu za umnožavanjem raznih mehanizama kontrole i dominacije, sve do paralelnih oružanih formacija. Sila vlasti izvrgava se u vlast sile. Proizvodnja haosa u okruženju ne ostavlja ni jezgro bez haotizacije. Niko nije siguran ni za svoj goli život. Kroz sve šire pukotine teče sve više krvi. A brutalno preziranje naroda potiskivanog u sve veću duhovnu bedu i materijalno siromaštvo, utoliko brutalnije ukoliko se više na njega pozivaju, stvara i sve veći razmak između mase, spremne i za provale nasilja, i elite, koja je već ogrezla u nasilju.
Populistički režim prihvata sve one koji ne dovode u pitanje jezgro vlasti, koji pristaju da ga dekorišu kao pluralistički, čak i parlamentarni poredak, a da im je za uzvrat dopušteno da se i sami ponešto okoriste preko učešća u vlasti.
Časopis Republika, br. 232
REDAKCIJA
Akuzativ
.
.
.
Molimo da, pre unosa komentara, procitate Pravila koriscenja