Žilet-žica-izbeglica

Evropa je lobanja Isusa Hrista opasana žilet-žicom ko vencem lovorovim, obrijana glava prosečnog skinheda, perfektna kružnica što vrata ne otvara, predana čuvarka baklje humanizma što na šamar odgovara okretanjem drugog obraza iz kog izvire blagoslovena glava bojeva bez ikakvog osvrta i obzira, zmijska košuljica, da, kao zimska rukavica je ona, ta Evropa, petrolejka razuma što samu sebe izvrće, što je bilo - bilo je, sad više nije, pravi obrte kopernikanske, ali i lomače đordanovske, krije lice anđeoske lepotice, a logike đavoske, pravična ko vaga, stroga ko obalska straža, to je Evropa, nije joj lako, toj našoj zenici oka u glavi Vrhovnog Boga, ona napade blagosilja hlebom drvenim, a kamenje diže na gmizavce da stigne do čiste istine, do evropskih vrednosti, to jest sve-ljudskih vrednosti, jer to je isto, jer to je sve, Evropa je sve(t), ta mala bočica humanističkog otrova je homeopatija čovečanstva, ona diže žezlo samo na pogane izrode, ta Evropa čudesna, da zaštiti slabije, ta bastilja tolerancije, jeste, to je ona, da, bastion integracije je Evropa, to svetsko obdanište boje duge devetke u kome se sirijska deca igraju u poljima bodljikave žice, razdragani i veseli, u cvetu mladosti, cvrkuću Odu radosti, u hodu, na putu, u šumi, u žurbi, bosi i radosni, ti slatki čedni vrapčići, čokoladni bombončići, budući bauštelci i radnici-najamnici, budući kriminalci i bacači plamena po elitnim bulevarima, da, baš ta kopilad božja, sve će njih Evropa da udomi, jer dom za nezbrinute je Evropa, globalno sirotište, sve će ona da nahrani, jer snaga na usta ulazi, jer voda sredozemna na usta izlazi, kulja k’o krv Isusova, k’o pena na peščanoj obali, gde fotoaparati škljocaju ko šmajseri, a političari se smeju ko loši vicevi, al’ tu su UN i Amnesti, da otkupe dušu nasušnu, da ugoste braću istočnu, jer to je Evropa, svetska gostionica, kockarnica i kladionica, hotel sa 12 zvezdica, Herzlich Willkommen, Bitte und Danke, dobrodošli u naš luna park, Europa je ugostiteljski nad-objekat u kome je all inclusive svaki vrag, nema isključivosti, samo hijerarhijske isključenosti, samo progresivno, ali moraš da platiš, nema besplatnog ručka, red slobode, pa red reda, pa red građana drugog reda, pa trećeg, pa četvrtog, ali sigurnost pre svega, to je Evropa, kičma čovečanstva napeta k’o puška, disciplina garnizona u kome je svako vojnik, a nije niko, jer norma je uniforma, a konformizam je forma, gde je demokratija monopol rogatih, a šut je bunt što prosjači, al’ nema veze ako imaš veze, tu je evropski standard, tu je Ajfelov toranj u Mona Pizi, tu je stan na lizing, nema šta da brineš, drugi brinu za tebe, tim eksperata, tim oreškovića, tim building je bitan, to je ta Evropa, zemlja mleka i meda, gde je red radi reda, gde vlada ideologija stezanja kaiša, a sloboda je da se sluša, jednakost je da se sanja, bratstvo sigurna je kuća, u kojoj moć je duša, to je ta Evropa, čujte i počujte, Evropa je to, ej, visoko-tehnološko-opremljeni velelepni hotel sa 12 zvezdica gde na krovu sveta iz bazena gledaš sazvežđa spaljenih sela što lepše gore tamo daleko od mora u srcu tame gde teren čiste naši ljudi na terenu, a činjenica je poznata, napad je najbolja odbrana, to je naša Evropa, muzej ukradenih privilegija i slobodna zona opasana zubatim ogradama, da zaštiti svoju čistotu, svoju nevinost, da zaštiti privatni posed, jer svaki gazda svoga tora pazi, da ovca ne pobegne, a vuk ne upadne, da hrani osvetu ko šuplju utrobu, ko banku pohlepnu, tu rupu bez dna gde caruje fiskalna konsolidacija, gde se ne prašta dužnicima svojim, već ih se izbavlja putem novog duga, gde se nova šansa pruža, nova tura nova avantura, klin se klinom izbija, ko Minhauzen iz blata, pomoću štapa i kanapa, Buridanov magarac i šargarepa, povuci, potegni, iščupaše metak, a vi se i dalje pitate šta je vuklo malog Ahmeda da nastavi da nastavlja, malog Ahmeda iz sirijskog grada Alepa, da ide dalje, da svoje telo malo i mekano gura ka retardiranim obalama štampe tabloidne, šta ga je teralo u dubine, tog Ahmeda maloga, koji šejtan ga je vukao nevidljivom rukom slobodnog izbeglištva, da ode iz lepa Alepa, grada što je urbani kamenolom rata, samo dimna pečurka beznađa, zgažena ruža i slomljena ruka, šta je guralo malog Ahmeda, da ispadne iz piratske galije, da se pruži na obale Italije, pluća punih vode, šta je hteo mali Ahmed, da nije možda pojas za spasavanje, da nije možda  mislio da će mu Evropa otvoriti svoju čeljust  da on po njoj gazi svojim prljavim paganima, pardon tabanima, jesi to mislio Ahmede, a, reci, što šutiš sad, kao mrtva usta ne govore, kao neke zapadnjačke fore, je li Ahmede, jesi to planirao, krčkao u tom svom gradu barbarskom gde ljudetinu roštiljate na suncu krvavom, od njega imate te kožne bolesti, vi psi pustinjski, oćete sve da nam otmete, sve se vraća sve se plaća, je li Ahmede, oteto prokleto, to nam govorite, vi pustinjska paščadi, što nam milite po utrobi, rujete iznutra kao njujorški pacovi, okružili nas ko crveni vragovi, je li Ahmede, migranti ante portas, je l to vaša parola, pravite ljudski lanac što prelazi doline, reke i mora, složni ste kao insekti, vi ljudske stonoge, ništa vas ne zaustavlja, ostavljate deponije po našim parkovima, smrdite ko kuga, širite klice srednjovekovnog uma, silujte naše majke i domaćice, u centru grada, seljačine, hoćete da smanjite našim radnicima satnice, glumite da patite, da, vi glumite da patite,  namerno umirete u najgorim mukama samo da bi nas nervirali, ali ne može, evo vam kurac, mi smo davno oguglali, napredni, postmoderni, seksi roboti, i mi imamo džokera u gaćama, defanzivna linija perifernih gorštaka, popularna Višegradska pop-grupa, što fura Orbana za štopera, a Erdogana k’o centarfora, on nema milosti, veruj mi, pendreči li pendreči, žilet-žica-izbeglica čuje se navijački, naši hramovi su stadioni, Evropa Evropljanima, sloboda kapitalu a ne ljudima, pardon migrantima, koji se dele po folderima, koji se sele po logorima, po kiši, po suncu, danu ili mraku, Achtung-Achtung, naređenje - pucaj u glavu, pusti struju u žicu, nek se suše k’o veš, pardon leš, da, nek se prže ko reš, je l tako Ahmede, to je ta priča, to je ta slika, porazna statistika, vreća mrtvih prepelica, nezasitih izelica, jato ptica selica, ta kolona izbeglica što teku k’o ova rečenica, i ne mogu da stanu, i neće da stanu, vrelo koje ne može da presuši, ako se na izvoru ne zapuši, ali to se ne isplati, ima da se puši, mora da se puši, lova da se vrti, veruj mi, to neće da se promeni, Ahmede maleni, ima da se puši, lova da se vrti, i to neće da se promeni, Ahmede maleni, tvoje ime je Idomeni, Idomeni, tvoje ime je Idomeni, Evropo, tvoje ime je Idomeni, to je najviše što ćete dobiti, svi zajedno pevajmo - #JesuisRefugee#.

Saša Dragojlo (Identitet)
Akuzativ, 08.04.2016.