Mediji u Srbiji ofrlje su ispratili najblistaviji uspeh srpskog jezika i kulture u tuđini u ovom stoleću — izlazak Srpsko-hrvatskog objasnidbenog rječnika. Ovo epohalno delo doajena hrvatske srbistike Marka Samardžije na 600 stranica donosi sve što bi svako morao znati o srpskom jeziku i kulturi. Neki zlonamernik će reći da je  600 stranica malo mnogo, da je rečnik mogao biti upola kraći jer je autor svaku srpsku reč predstavio dvaput  —  na latinici, pa zatim dva reda ispod na ćirilici, ali taj zlonamernik će time pokazati da ne razume savremenu ergonomsku leksikografiju. To što se oko 75% rečnika sastoji iz belina čitaocu zapravo omogućava da odmori oči i obradi novo i dosad nepoznato. A novog i dosad nepoznatog u ovom rečniku ima za svakoga.

(Odgovor Alisi Mahmutović)

Uvažena kolegice,

Izgleda da su pošte negde zakazale, pa se vaš odgovor meni pomešao s odgovorom izvesnom akademiku SANU i HAZU Prokrustu. Taj Prokrust vas je, kako čitam, proglasio Bošnjakinjom, branio uporabu termina “bošnjački jezik” tobožnjom slobodom izražavanja te pokušao izvesti još kojekakve hegemonističke trikove. O vašem odgovoru dvostrukom agentu akademiku Prokrustu mogu reći samo jedno: dobro ste mu rekli.

(Odgovor dr. Marku Simonoviću)

Poštovani kolega,

iako ste svoj odgovor adresirali meni, Vi, ustvari, polemizirate sa Institutom za jezik. Budući da sa te adrese nikad nećete dobiti odgovor – odgovorit ću ja ali, kao i u prethodnom tekstu, ne kao uposlenica Instituta.

Poštovana kolegice Mahmutović,

Vaš tekst povodom Saopštenja o statusu bosanskog ili bošnjačkog jezika Odbora za standardizaciju jezika Instituta za srpski jezik SANU, objavljen na Peščaniku 17. rujna, nemilosrdno i temeljno raskrinkava jednu „specijaliziranu klasu odgovornih ljudi“, u ovom slučaju pseudolingvista. Odlično pokazujete kako ta klasa manipulacijom lingvističkih i historijskih činjenica, ali i običnim dezinformacijama i nekorektnim citiranjem, pokušava za sebe izboriti malo moralne superiornosti i pozornosti u društvu zaokupiranom drugim problemima. Vaše raskrinkavanje je toliko efektno da se bojim da bi netko u osudi ove klase mogao zaboraviti da ona nikada nije demokratski izabrana, te da ima nametnut autoritet, a ne mandat koji su joj dali govornici. Taj netko bi onda bez razmišljanja svoju osudu mogao proširiti na državu ili narod ili jezik koje ova klasa tobože predstavlja i brani. To ne bi bilo dobro — nisu takvu osudu zaslužili ni Bosna ni Bosansci ni bosanski jezik. Da, sve ste dobro pročitali: Vaš tekst temeljito rakrinkava, ali samo vlastitu autoricu i njezinu „specijaliziranu klasu“.