Dva i po ministra

No, da predstavimo PRemijerski mošničasti tandem. U desnom testikalnom uglu klati se ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Sefanović, premijerova desnica ruka i zaštitnik familije Vučić. Stefanović dolazi iz porodice oportunista, nosilac je titule perolakog doktorata i autor pozamašne zbirke besmislica.

U levom uglu, ali ne i manje desnom, težak 226 miliona državnih dinara, kulovsko-julovskog pedigrea - ministar za rad, zapošljavanje, boračka prava i gonič socijalnih slučajeva – Aleksandar The Vulin.

Uloga ova dva testis-ministra izuzetno je značajna za analizu trenutne srpske političke scene. Ipak, zbog zakona aktuelnosti, levičarski desničar Vulin će imati privilegiju da se vozi na zadnjem sedištu ovog teksta, dok će se doktor Sefanović zadovoljiti, hm – pa, vožnjom u gepeku. S druge strane, da se državni policajac ne bi naljutio, u analizi ćemo koristiti metodološke tehnike iz njegove doktorske disertacije: naime, „deduktivni, induktivni, komparativni, sintetički i analitički metod“, kao i nezaobilaznu „multiplu multivarijantnu regresionu analizu ili Spirmanovu formulu, u zavisnosti od fenomena“.

Dnevna doza Vulina

Ministar Vulin je svoju crnokošuljašku uniformu ministra bez portfelja zaduženog za Kosovo i Metohiju, aprila ove godine zamenio odelom ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Postavljanje „socijaliste“ na poziciju koja se bavi pretežno socijalnim pitanjima, a u jeku neoliberalnih reformi u Srbiji, bio je izuzetan taktički potez premijera Vučića. Na taj način je radnicima i „socijalnim slučajevima” kao metu postavio tragikomičnog Vulina, koji se kao ideološki feder  rasteže od pijanog Marksa do drogiranog Fridmana. U tom ideološkom galimatijasu, ni ne čudi ministrova poslovična zbunjenost i proizvodnja lapsusa koji su već postali njegov zaštitni znak. No, kredimo redom, ali unazad.

Prethodnih nekoliko dana građani Majdanpeka bili su potpuno odsečeni od sveta. Promrzli i skočanjeni pod debelim ćebadima u svojim ledenim kućama, provodili su kratke depresivne dane i preduge noći bez struje i grejanja, jer su usled „ah, tih prokletih anti-srpskih vremenskih nepogoda“ oštećeni kablovi na dalekovodima. Naše državne vlasti daleko su od dalekovidosti, te se pojedine teritorije države Srbije konstantno nalaze pod vanrednim stanjem usled problema sa osnovnim životnim potrepštinama: zagađenje pijaće vode (Užice, Zrenjanin), izlivanje vode iz rečnih korita („majske poplave“ na gotovo trećini državne teritorije), nedostatak stuje i vode u Majdanpeku i okolini, samo su poslednji slučajevi. Iako ovi događaji, racionalno gledano, upućuju na potpuno odsustvo državne brige i državne sposobnosti da održi kontrolu na svojoj teritoriji i obezbedi građanima osnovne uslove za život, naš junak sa zadnjeg sedišta ovog teksta je mislio drugačije.

“Si-si-si-tu-tu-tu-acija jeste ttttt-eška, ali vidite da ddd-rr-žava funkcioniše i svako od nas rrr-adi svoj dd-deo posla“, mrtav-hladan  je odcvokotao ministar Vulin, drhteći pred kamerama kao goluždravi ptić.

Cinizam ove izjave posebno dolazi do izražaja kada se uzme u obzir skandal sa dodeljivanjem sredstava na konkursu za unapređenje socijalne zaštite koju je raspisalo Vulinovo ministarstvo. Naime, Vulin je iz svog ministarstva uputio 226 miliona dinara nevladinim organizacijama koje uopšte ne ispunjavaju uslove ili nisu ni postojale kada je konkurs raspisan. Čak 31 agencija je osnovana mesec dana pred konkurs, 70 odsto organizacija se uopšte ne bavi socijalnom zaštitom, a jedna nije čak ni zvanično registrovana. Da situacija dobije i svoju botovsku dimenziju – šest organizacija koje su dobile novac od ministarstva imaju isti statut, ciljeve i aktivnosti i to sa istim greškama u kucanju.

Kada je korupcija otkrivena, Vulin je za sve okrivio „sukob među nevladinim organizacijama” i nezakonito i voluntaristički čitav novac preusmerio Fondu za lečenje retkih bolesti dece uprkos Zakonu o budžetskom sistemu.

„Postupio sam kao čovek, ne kao ministar“, rekao je ministar u čovečjoj koži, pokušavajući da se izvadi na patetiku vadeći populističkog keca iz budžetskog rukava.
Na tragu Vulinovih tlapnji o „radu za socijalnu pomoć“ i tobožnjem izbegavanju „socijalnih slučajeva“ da pomažu prilikom saniranja posledica majskih poplava, ne bi nas mnogo začudilo da je oko kamere zabeležilo ministra kako na džinovskim saonicama ogrnut krznom lasice bičuje mučene nadničare.

„Brže! Pravac Majdanpek! Mora da se zaradi 6 soma, ni kod Vulina nema za džabe!“, cičao bi Vulin, dok bi se fijuk biča stapao sa jednoličnim fijukanjem vetra u harmoniji ljudske mizerije.

Dimna zavesa lapsusa

U neiscrpnoj igri mimikrijama, ministri Vulin i Stefanović su velemajstori. Eto, dihotomija ministar/čovek sjajno funkcioniše kod Vulina, pa čovek raspiše konkurs kao ministar, a pare podeli kao „čovek“. S druge strane, Stefanovićeva pozicija još je shizofrenija, jer se nikad ne zna kada će izleteti Stefanović doktor, ministar ili, na kraju krajeva, čovek.

Nakon bezbednosnog skandala na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija, ministar Stefanović se od glavnog i odgovornog državnog policajca transformisao u partijskog vojnika:
“Ne pamtim da se ikada u istoriji RTS-a dogodio ovakav skandal, da jedan bahati primitivac u direktnom prenosu, i to u dva navrata, najbrutalnije vređa predsednika Vlade“, rekao je zajapureni Stefanović uterući strah u kosti mučenom Predragu Strajniću.

Odmah zatim, zajapureni partijski vojnik se transformisao u – hm, zajapurenog „čoveka“.
„Iskreno, kao čovek, nadam se da će se reakcija, koja je zakasnela, ipak pojaviti i pitam se da li su razlog reforme koje se sprovode u Srbiji, da li je razlog što nekome u ovoj zemlji ne odgovara jaka država, jaka vlada i ljudi koji pokušavaju da učine nešto za svoje građane“, rekao je čovek-Stefanović i ostao živ.

Kada se vojvoda od Virovitice, Vojislav Šešelj, vratio u Srbiju na mesto (svog) zločina, tandem Nikolić-Vučić je ćutao, ali ne i, ovoga puta, koalicioni partner - Vulin.
“Ja zaista nemam razloga da budem veći diplomata od naših diplomata i zato mogu slobodno da kažem - Haški tribunal kontrolišu SAD i SAD su ga pustile - SAD prošli put nisu htele da ga puste - SAD kroz njegova usta sad govore da će rušiti našu vladu”, izrekao je koalicioni Vulin i ostao –  Vulin.

Naravno, sve metamorfoze služe radi jedne stvari – zamagljivanja suštine, spinovanja i zaštite predsednika Vlade. Ministri A.V i N.S su tampon zona između javnosti i premijera A.V, pancirna jakna za medijski rafal i legitimna meta kritike. Te dve polu(lu)tke stoje u živom zidu ispred premijerovog kabineta i trpe udarce u vučićevićevu naslovnu stranicu. Posle propuštanja ministarskog para kroz „toplog zeca“ malobrojne, ali uporne kritičke javnosti, kao i tabloida uvek gladnih skandala, Vučićeva idealizovana slika vođe izgleda još izraženija, a njegov svetački oreol šiba kao stroboskop u tami disko kluba.

Gospoda Vulin i Stefanović predstavljaju vladino istureno odeljenje za niske udarce, internetsko-medijsku boksersku vreću i, na kraju krajeva, žrve nemilosrdne tekstualne vožnje ovog potpisnika. Stefanović-čovek bi se verovatno požalio kako je “zapanjen ćutanjem i nedostatkom reakcije ljudi iz javnog servisa, nevladinih organizacija i novinarskih udruženja koje su umele da budu veoma glasne u dosadašnjim slučajevima” ili bi čak pomenuo uvođenje smrtne kazne, ali kapiram da je Stefanoviću-policajcu pre svega interesantno to “ko je zatvorio gepek, ko ga je stavio u gepek i spustio rukom poklopac”.

P.S. Hvala Draganu J. Vučićeviću - šefu vladine medijske službe i, bar polovini ministra - za sugestivnu naslovnicu.

Saša Dragojlo