Celetova "Istorija na 33 obrtaja"

THE DOORS – Absolutely Live
Elektra, 1970.

Svaki roker, naročito onaj vremešniji, ima tačno izdiferenciran stav prema live („živim“) albumima: ili se ide u krajnost (o njihovoj besmislenosti, jer se koncertna atmosfera, navodno, ne može adekvatno dočarati u privatnosti sopstvene sobe; suprotno, o nesumljivoj relevantnosti indikatora istinskog kvaliteta izvođača van uštogljenosti studija), ili se od koncertnih ploča kompromisno zahteva da sadrže što više studijski neobjavljenog materijala, a da već poznate numere poprime sasvim nove aranžmane. Dupli album „Absolutely Live“ evergreen-četvorke „The Doors“ ima sve što je potrebno da zadovolji ukuse svakoga od njih, ali i postavlja vrlo visoke standarde, koji se i danas moraju poštovati prilikom realizacije „živih“ ploča. Tu se ne radi samo o muzici i uobičajenim reakcijama publike. Na primer, ovekovečeni su, slično kao na „Woodstock“ albumima, pozivi i zahtevi organizatora da se bar donekle poštuje red, da se ne istrčava na pozornicu; o Morrisonovoj konferansi da previše i ne govorimo: „Dame i gospodo, ne znam da li uviđate; ali večeras ste na posebnom putovanju (eng. trip) /frenetično odobravanje/... ne na takvom, ne na takvom“.

Sam izbor muzičkog materijala napravljen je majstorski, upravo onako kompromisno – u najboljem smislu. Zastupljena su tri ritam-i-bluz klasika: Dixon/Wolfov „Back Door Man“ s prvog albuma i do tada neobjavljeni Diddleyjev standard „Who Do You Love“ i „Doorsa“ bluzu, genijalno inkorporiranom u tada aktuelnu psihodeličnu scenu, evidentna je tokom čitave njihove karijere. Treba li podsećati da se radi o vrhunskim verzijama? U sličnom maniru su i „Doors“ kompozicije „Five To One“ i studijski neobjavljene „Build Me a Woman“ i „Love Hides“. Takođe, po prvi put nalazimo bajno kopiranu „Universal Mind“, sa iznenađujućim promenama dinamike. Od ranije snimljenog materijala, zastupljeni su biseri poput „When the Music’s Over“, modifikovani „Break On Thru“, „Soul Kitchen“ i „Alabama Song“. Možda najveća znamenitost albuma je konačan izlazak na svetlost dana Jimove reptilske alter-ego drame „The Celebration of the Lizard“, pripremane još od trećeg LP-ja. Priča se da Manzarek, Krieger i Densmore, blago rečeno, baš nisu voleli ovakve Morrisonove egzotično-lirske uzlete. Mora se priznati, „Celebration“ je nesvakidašnja kompozicija, nezgodna i za izvođenje i za slušanje. Ipak, album „Absolutely Live“ jeste i odavanje počasti Kralju guštera i njegovoj poemi. Sem toga, kao retko koji, album na izuzetan način prezentuje profil jedne velike grupe u svojoj višedimenzionalnosti. Svakako je jedan od najboljih ikad objavljenih u domenu live albuma. Apsolutno živo!

Molimo da, pre unosa komentara, procitate Pravila koriscenja