„Kada bih pevala operske arije, ja bih i od njih napravila bluz“.

„Čoveče, radije ću proživeti deset ludih godina, nego da dočekam sedamdesetu sedeći u fotelji ispred televizora“.

VULGARNA LJUPKOST

Malo je ličnosti u istoriji savremene muzike koje su sa tako malo diskografske zaostavštine postale legenda o kojima se i danas priča. Jedna od njih je i Janis Joplin, od čije je smrti prošlo već 43 godine. Postoji samo jedna LP ploča koju je ova pevačica potpisala svojim imenom („I Got Dem Ol’ Kozmic Blues Again Mamma“, 1969). Prethodne dve bile su pod firmom grupe „Big Brother & The Holding Company“, a svoj poslednji album nije u potpunosti ni završila („Pearl“, 1970), pa je izdat posthumno. Nađena je mrtva 4. oktobra 1970. godine u svojoj hotelskoj sobi u Hollywoodu. Sama. Uzrok smrti: prevelika doza heroina. Kremirana je, a njen pepeo bačen je 13. oktobra u more.

Frank Zappa je bio veliki umetnik fascinantne i nesvakidašnje karijere. Ovaj znameniti gitarista, kompozitor, aranžer, producent, novator i eksperimentator ostavio je iza sebe ogroman broj (zvaničnih) LP ploča – preko 50!

Francis Vincent Zappa Jr. je rođen 21. decembra 1940. u Baltimoru. Pod uticajem oca, gitariste-amatera, veoma se rano počeo baviti muzikom. Njegova majka nije baš bila oduševljena time, pa je govorila: «Poludim kada pomislim da je kosa moga sina duža i tamnija od moje!» Još tada je mladi Zappa osetio probleme sukoba generacija, probleme koji su kasnije postajali čest motiv njegovih parodija.

NOVOSADSKA I BELOSVETSKA POSLA I ŠKANDALI (2)

Rajkovićev „Zemljak” (izlazio 1870–1871) od 10. 10. 1870. godine u tekstu pod naslovom „Misli o vaspitanju ženskinja”, skreće pažnju na to da, ako želimo da iz temelja popravimo vaspitanje, moramo krenuti sa ženskim „spolom”. Mlade devojke moraju opet postati čuvarice morala, mora im se nanovo omiliti kućevnost. Zbog toga vaspitajmo ih u porodici, a ne u institutima (stari  Džon Lok ovo bi pozdravio!). U ovim omraženim ustanovama prave se pomodarke; umesto toga, njihov „universitet” treba da je roditeljska kuća. U institutu ima samo drugarica, ali „beda je, što ovi drugarica ima i suviše; srce se rastroji i postane ladno”, a devojka se odmetne u sebično stvorenje. 

Asircima i Vaviloncima bio je dovoljan dokaz ženskog neverstva već slušanje udvaranja drugog lica, pa su je kažnjavali tako što su joj sekli uši. Po rimskom (i mnogim običajima) pravu, preljubu u pravom smislu mogla je izvršiti samo žena. Kada muškarac i opšti sa drugom ženom, kriv je samo u slučaju odnosa sa tuđom ženom, čime je povredio pravo drugog muškarca, nanevši sramotu i njemu i čitavoj njegovoj porodici. Kod plemena Fidži, muž je kupovao i prodavao ženu po svojoj volji, a u slučaju njenog neverstva, mogao ju je pojesti u slast. Misirci su nevernim ženama odsecali noseve. Kod Inda su preljubnicu osuđivali da je psi živu rastrgnu na kakvom javnom trgu, a njen sukrivac je živ goreo na usijanoj gvozdenoj ploči. Jevreji su oboje kažnjavali smrtnom kaznom – kamenovanjem. Po Solonovim zakonima, svaki Atinjanin je imao pravo brakolomnicu prodati kao robinju. Kod Germana, ona je kažnjavana utapanjem ili ugušivanjem u močvarnom blatu.

Van Morison, jel’ to onaj što je umro? Ne! Ovaj Morison je vrlo živ(ahan). Rođen je u Belfastu 31. avgusta 1945. godine, kao sin-jedinac muzički orijentisane porodice, pod krštenim imenom George Ivan. Počeo je da piše poeziju u 11. godini. Uporedo je uzimao časove muzike, te je već u trinaestoj kompetentno svirao gitaru, harmoniku, saksofon, što su mu i danas omiljeni instrumenti. Godine 1959. je shvatio da u školi gubi vreme, te se već kao klinac posvetio muzici. Sa legendarnom grupo “Them“ radio je od 1964-66, snimivši dva albuma uz nekoliko ritam i bluz klasika, pre svih “Gloriju“. Nakon napuštanja grupe, Morison se vraća u Belfast, a ubrzo na poziv producenta Berta Bernsa, odlazi u Njujork. Posle mnogih peripetija, ova se saradnja završila sa nekoliko singl ploča, dva nedorečena albuma i – smrću Berta Bernsa, decembra 1967.

Celetova ,,Istorija na 33 obrtaja“

Emi / Paralophone, avgust 1966.

Iz LP opusa takve grupe kao što je „The Beatles“ izbor najreprezentativnijeg albuma (time i najuticajnijeg) gotovo da je čisto subjektivna kategorija (da ne govorimo o onim okorelim stounsovcima, prema kojima je muzika „Beatlesa“ čista naiva i dekadencija). U najmanju ruku, slušateljstvo je podeljeno na ljubitelje ranog i kasnijeg „Beatles“ stvaralaštva. Tu negde na granici, nešto bliže ovom potonjem periodu, kao prethodnica (verovatno prehvaljenom) „Sgt. Papper’s“ - smestio se LP „Revolver“.

THE DOORS – Absolutely Live
Elektra, 1970.

  Svaki roker, naročito onaj vremešniji, ima tačno izdiferenciran stav prema live („živim“) albumima: ili se ide u krajnost (o njihovoj besmislenosti, jer se koncertna atmosfera, navodno, ne može adekvatno dočarati u privatnosti sopstvene sobe; suprotno, o nesumljivoj relevantnosti indikatora istinskog kvaliteta izvođača van uštogljenosti studija), ili se od koncertnih ploča kompromisno zahteva da sadrže što više studijski neobjavljenog materijala, a da već poznate numere poprime sasvim nove aranžmane. Dupli album „Absolutely Live“ evergreen-četvorke „The Doors“ ima sve što je potrebno da zadovolji ukuse svakoga od njih, ali i postavlja vrlo visoke standarde, koji se i danas moraju poštovati prilikom realizacije „živih“ ploča. Tu se ne radi samo o muzici i uobičajenim reakcijama publike. Na primer, ovekovečeni su, slično kao na „Woodstock“ albumima, pozivi i zahtevi organizatora da se bar donekle poštuje red, da se ne istrčava na pozornicu; o Morrisonovoj konferansi da previše i ne govorimo: „Dame i gospodo, ne znam da li uviđate; ali večeras ste na posebnom putovanju (eng. trip) /frenetično odobravanje/... ne na takvom, ne na takvom“.

Pušenje zacelo lepotu i svežinu cvetanja obara

Zmaj Jovin „Javor”, koji je izlazio tri puta mesečno (1862–1863), u broju od 5. 4. 1862, pod naslovom „Odveć rano pušenje duvana”, upozorava kako je prerano pušenje nezreloj omladini „odveć škodno”. Ono dovodi do tromosti i malaksalosti u takvoj meri da ta stvar mora pred „veliku publiku” da dođe, kako bi roditelji, državnici i „vaspitatelji” shvatili „kako se slabo lula i cigara sa celima pametnog vaspitanja složiti da”.

Dobro kaže slavni putnik dr B. Seman: „Smešno je kad ko pomisli, da pametan čovek druge pametnije zabave nema, već po sat-dva sa ozbiljnim licem, sa privlačenjem atmosferska zraka, nesnosnu, otrovnu travu goreti, i od usta odžak praviti”. Kada mladić puši, telo je svakom uplivu izloženo: krv naglije kroz žile bije, živci življe rade, nabreknuti i puniji su „sasudi” sviju sokova u telu, a osobito u mozgu. Zbog toga se ne sme dopustiti „nezrelom dečaku, dražljivom momku, i živosnom mladiću da lulu ili još škodljiviju cigaru puši, koja će ga predražiti, i sokove mu što su mu za dalje razvijanje tela nužni poharčiti”. Ako ništa drugo, pušenje će mu „zacelo lepotu i svežinu cvetanja oboriti”. Sem toga, sa prvom cigarom ili lulom zapali se u nezrelom dečaku ili mladiću mnogo želja, pohlepa i uobraženja koja su donde u njemu dremala, a svaka krepost koja ga je do tada krasila sa prvim dimom duvana odleti i iščezne. Što je najgore, ko može da negira da „cigara i lula nezreloga momka ne navode u krčmu, možda i u palinkare, jer isušen, predražen grkljan traži kakvu suprotdraž, i narav oće svoje da održi”. Što duvan počne, to „dočinje” pivo, vino i rakija i „predraženje biva sve veće i veće”.