IMA TU NEŠTO (Da li smo pametniji od životinja?)

Okružuju nas stvari koje uglavnom ne razumemo. Jedan od primera je i tehnika. Upotrebljavamo je, iako ne znamo baš tačno kako funkcioniše, niti se previše interesujemo da saznamo. Naprosto, prihvatamo je jer nam koristi i olakšava život. Međutim, postoji čitav niz oblasti koje se, takođe, tiču kvaliteta našeg života i zahtevaju bar elementarnu informisanost, a zapostavljamo ih, neshvatljivo nemarno, priklanjajući se ,,ima tu nešto“ maniru u našem odlučivanju. To je posebno primetno u sferi politike. Sociolog Karl Manhajm pisao je o mentalnom padu ljudi (inače kalkulativno-racionalnih u sferi ekonomije) kad dođu na teren politike. Drugim rečima, niko ih ne može prevariti u ekonomskim transakcijama ni za kusur od nekoliko dinara, ali ih ponekad može prevariti za ceo život. Dokaz za to je u našem dvorištu, u činjenici da se balkanski narodi već više od dve decenije bave idiotskim nacionalističkim ,,projektima“, upropašćavajući i svoje živote i živote ko zna koliko generacija posle njih. Pokazalo se koliko se lako daju prevariti od strane političara, trgovaca iluzijama na veliko i malo, sa par floskula i papirnatih obećanja, uvek istih (boljitak će se, naravno, osetiti za koju godinu), a bez ozbiljne kalkulacije o konsekvencama po vlastiti život. I danas osećamo fatalnost  povođenja za ,,ima tu nešto“ idejama (Velika Srbija, mit o Kosovu, tranzicija...), bez uvažavanja realne situacije i istorijske faktografije.

Svesti određene stvari na racionalni interes, postaviti pitanje, u najpragmatičnijem smislu, šta se dobija ovom ili onom politikom, nije nešto nisko već odraz zrelosti građana, i njihove sposobnosti da kreiraju /organizuju vlastito društvo. Odsustvo zainteresovanosti i racionalnosti u tom pogledu najčešće vodi shvatanju društvenih procesa kao prirodne nužnosti. Rat je ono što nas, ne zna se kako, zadesi, ekonomska kriza je ono što nas zadesi, nekultura je ono što zadesi... Zaista bi se i u srpskim prilikama moglo postaviti pitanje zbog kojeg je Milan Kangrga svojevremeno u Hrvatskoj odveden na sud, tužen od strane pravovernog uvređenog ,,domoljuba“. Teza je u svom drastičnom obliku glasila: Životinje su pametnije od Hrvata! Svoj argument Kangrga je izneo na sledeći način: "Svakog dana jedna grlica dolazi mi na prozor po svoju porciju prosa. Zna da ću je nahraniti. Ona zna svoj interes! A da sam tu svoju grlicu samo jednom oštro potjerao mašući rukama prema njoj i vičući, odletjela bi i nikad više se ne bi pojavila na mom prozoru. Zašto? Jer je pametnija od ljudi i zna prepoznati svoj interes! Većina hrvatskih građana to ne zna, već  onima koji su ih opljačkali, bacili ih na ulicu pa su ostali bez posla, bijesni i deklasirani, na izborima uvek iznova daju svoj glas! Upravo tim pljačkašima i njihovim strankama! Iz toga sam zaključio da takvi Hrvati, nisu pametniji od moje grllice".

Stara sentenca rimskog prava kaže da je ,,zakon pisan za one budnog oka“. Za one koji su u stanju promisliti o svom interesu i boriti se za svoja prava. A ta prava i interes brane se na svakom koraku. Racionalno!